Keresés ebben a blogban

2020. február 10., hétfő

Adrijana Marijanušić Jeдном – Egyszer


Adrijana Marijanušić Subotica 29. avgust 1970. –

Једном

Знам да ме волиш
Где год да си ја то осећам
Знаш да те волим
Где год да сам ја те предосећам
Чувам ти небо
Рекао си да је најлепше када те гледам
Са њим у очима
Дрхтим док урањаш у моју тишину
На длану ти своје срце дајем
Крварим твоју далеку близину
У души те носим као тајну
Рану која опомиње и боли
Сем патње ништа није трајно
А ипак се даље губи и воли
Битка унапред изгубљена
Љубави моја непребољена
Можда ће једном
У другом живот
И наше време заблистати
К’о пролеће пролистати
Да те се нагледам
Песме да ти певам
Да будна са тобом
Срећу сневам
Не желим бити вечна луталица
Не желим бити птица која
Гнездо нема…

Egyszer

Tudom szeretsz
Bárhol légy is mellettem vagy
Tudod szeretlek
Bárhol vagyok is mellettem vagy
Őrzöm számodra az eget
Azt mondtad az a legszebb mikor
rád nézve tekintetemben van
Reszketek míg hallgatásomba süllyedsz
Szívemet tenyeremen nyújtom
Vérzek távoli jelenléted
Lelkemben titokként hordom
Az intő és fájó sebet
A gyötrődésen kívül semmi sem végleges
Ám továbbra is veszítünk és szeretünk
A csata eleve elveszett
Át nem vészelt szerelmem
Talán egyszer
Egy másik életben
Felragyogunk
Tavaszként lombosodunk
Csak nézlek
Neked énekelek
Ébren is veled vagyok
Gyönyörről álmodok
Nem akarok örökös vándor lenni
Nem akarok fészek nélküli
Madár lenni…

Fordította: Fehér Illés
Izvor: https://orfejsu.wordpress.com/category/pesnici-kluba-orfej/adrijana-marijanusic

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése