Adrijana Marijanušić Subotica 29.
avgust 1970. –
Једном
Знам да ме волиш
Где год да си ја то осећам Знаш да те волим Где год да сам ја те предосећам Чувам ти небо Рекао си да је најлепше када те гледам Са њим у очима Дрхтим док урањаш у моју тишину На длану ти своје срце дајем Крварим твоју далеку близину У души те носим као тајну Рану која опомиње и боли Сем патње ништа није трајно А ипак се даље губи и воли Битка унапред изгубљена Љубави моја непребољена Можда ће једном У другом живот И наше време заблистати К’о пролеће пролистати Да те се нагледам Песме да ти певам Да будна са тобом Срећу сневам Не желим бити вечна луталица Не желим бити птица која Гнездо нема… |
Egyszer
Tudom szeretsz
Bárhol légy is
mellettem vagy
Tudod szeretlek
Bárhol vagyok is
mellettem vagy
Őrzöm számodra az
eget
Azt mondtad az a
legszebb mikor
rád nézve
tekintetemben van
Reszketek míg hallgatásomba
süllyedsz
Szívemet
tenyeremen nyújtom
Vérzek távoli
jelenléted
Lelkemben titokként
hordom
Az intő és fájó
sebet
A gyötrődésen kívül
semmi sem végleges
Ám továbbra is
veszítünk és szeretünk
A csata eleve
elveszett
Át nem vészelt
szerelmem
Talán egyszer
Egy másik életben
Felragyogunk
Tavaszként
lombosodunk
Csak nézlek
Neked énekelek
Ébren is veled
vagyok
Gyönyörről álmodok
Nem akarok örökös
vándor lenni
Nem akarok fészek
nélküli
Madár lenni…
Fordította: Fehér
Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése