Adrijana Marijanušić Subotica 29.
avgust 1970. –
Немој престати
Не одлази у
заборав
Немој престати да ми пратиш мисли
Кораке бојиш плаветнилом нежних снова
Пишеш о мени риме…
Немој ме престати волети
То никад нећу преболети
Само ме пусти као лептира
Не заборави ме…
Немој пуштати сузу
Дотакни ми руком својом
Од свиле љубави крила
Дишем у теби песму
Осунчану михољском сетом
Благослови ме болом
Када будем одлазила…
Са осмехом најсјајнијим обасјај ми непознате путе
И преброј сваки ми траг када залутам у
Мрачне земљине скуте …
И када зацвили сена
Подземља и раја
На длановима урезане крвљу
Кључају линије живота…
Моје ће око модро
Пуно небеског сјаја
Са твојом певати душом
Колика је љубави лепота…
Немој престати да ми пратиш мисли
Кораке бојиш плаветнилом нежних снова
Пишеш о мени риме…
Немој ме престати волети
То никад нећу преболети
Само ме пусти као лептира
Не заборави ме…
Немој пуштати сузу
Дотакни ми руком својом
Од свиле љубави крила
Дишем у теби песму
Осунчану михољском сетом
Благослови ме болом
Када будем одлазила…
Са осмехом најсјајнијим обасјај ми непознате путе
И преброј сваки ми траг када залутам у
Мрачне земљине скуте …
И када зацвили сена
Подземља и раја
На длановима урезане крвљу
Кључају линије живота…
Моје ће око модро
Пуно небеског сјаја
Са твојом певати душом
Колика је љубави лепота…
Ne hagyd abba
Feledésbe ne vonulj
Gondolataim kísérését ne hagyd abba
Lépteim gyengéd álmok kékével fested
Verscsengőket írsz rólam…
Szeress ne hagyd abba
Ezt sosem élem túl
Csak mint pillangót engedje el
Ne feledj…
Ne könnyezz
Szerelem-selymes szárnyamat
Érintsd meg karoddal
Napsütötte őszi bánattal
Lélegzek benned
Távozáskor
Fájdalommal áldj meg…
Ismeretlen utamat reményteljes mosollyal
világítsd meg
És számold meg a magam után hagyott
nyomokat
Ha a föld sötét zugaiban eltévedek…
És mikor jajdul
A pokol és a menny árnyéka
Felforr az élet tenyérre
vérrel vésett vonala…
Szemem kéken
Mennyei fénnyel telve
Lelkeddel együtt zengi
Mennyire szép a szerelem…
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése