Keresés ebben a blogban

2020. augusztus 27., csütörtök

Nenad Trajković Шетња градом – Városi séta


Nenad Trajković Pirot 1. jun 1982. –


Шетња градом

тек сада у 3 и 30 када нема никог
видим те неодмакнуте фасаде варошице
требало би рећи да ме подсећају
на описе Јурија Томина
у роману Чаробњак иде градом
иако не знам зашто
требало би рећи и да ме сви они велики
утихнули фабрички димњаци
подсећају на Јурија и његовог Чаробњака
то свакако има везе са ишчезавањем
ноћас када киша пробада уличне светиљке
које ионако не светле више јако
јер смо постали штедљиви
моје усне се повлаче у шупљине векова
тамо су наши отпали гласови
тамо је мрак кога се не треба прибојавати
на његовој страни окренутој сунцу
су ситни отпаци истине
ту где пролазим наши мириси
описују наша постојања
и колико далеко одлазимо на наша ходочашћа
толико се другчији враћамо
тако када је локални песник прошао поред
и сагнуо поглед тражећи пут
учинило ми се да се сви враћамо вери
пре или касније
и то је изгледало сасвим у реду
као што је у реду и то
што нам асфалти тону у земљу
и све више окер фасада
и фабричких димњака у печеној цигли
који се не диме
ноћас у 3 и 30 док ходам градом
у тишини гађају ме питања пролазника
ја знам ничег новог нема за њихово место
пребогато уранијумом
ваљда је неком морао бити јасан
тај карантин око нас
ваљда нас није требало разрешити
добрих књига и лепе уметности
ко је заборавио да човек на овом свету
треба да живи и одлази са стилом
а ко је заборавио да увек треба кренути даље
ноћас у 3 и 30 ходам пустим градом
и све више околне фасаде личе ми на описе
из романа руских писаца 60-тих година
можда су Просвета ДОБ Нолит...
можда су бирали погрешне књиге
само зашто и другима не изгледа
тако ноћас у 3 и 30 док ходам градом знам
да се никад не газимо
зато ме не воли градска већница за културу
у овом граду ми смо оно
што је Алберто Моравија давно открио  
и бацио на нас његова мрачна путовања
зато уметници овде не причају
тај боси презир из командне зграде
забада им пирсинг на језику
ноћас у 3 и 30 док ходам градом
поред је девојка коју волим
немогуће је објаснити јој да су сви отишли
а ми остали овде

Városi séta

csak most 3.30-kor amikor sehol senki
látom a kisváros elmozdíthatatlan homlokzatait
el kellene árulni még akkor is
ha nem tudom miért Jurij Tomin
Varázsló sétál a városban regényének
leírásaira emlékeztetnek
el kellene árulni hogy azok a hatalmas
elcsendesedett gyári kémények
Jurijra és Varázslójára emlékeztetnek
ez mindenesetre kapcsolatban van a tovatűnéssel
ma éjjel mikor a takarékoskodásunk miatt
különben sem erősen világító
utcai lámpákat eső áztatja
ajkam a századok üregeibe húzódik
ahol minden hangunk is van
ott van a homály melytől félni nem kell
a nap felé fordult oldalán
apró igazságmaradványokkal
itt ahol elhaladok létezésünkről
illataink mesélnek
és amilyen messzire jutunk zarándokutunkon
annyira másokként térünk vissza
így amikor a helyi költő elhaladt mellettem
és tekintetével utat keresett
úgy tűnt előbb vagy utóbb mindannyian
a hithez térünk vissza
és úgy tűnt ez rendben is van
mint ahogy az is
hogy az aszfalt a földbe süllyed
és az egyre okkersárgább homlokzatok
meg az égetett téglákból készült
nem füstölő kémények
ma éjjel 3.30-kor míg a városban gyalogolok
a csendben a járókelők kérdéseivel bombáznak
tudom semmi új sincs
uránban gazdag helyükben
talán valakinek tudni kellene körülöttünk
mi ez a vesztegzár
talán nem kellett volna bennünket eltiltani
a szép könyvektől művészettől
ki felejtette el hogy ezen a földön
az ember éljen és választékosan távozzon
és ki felejtette el hogy mindig tovább kell menni
ma éjjel 3.30-kor üres utcákon gyalogolok
a homlokzatok mind jobban a 60-as évek orosz
írók regényeiből megismertekre hasonlítanak
talán a Prosveta DOB Nolit*…
talán tévesen válogattak
de ma éjjel 3.30-kor míg a városban kószálok
másoknak miért nem tűnik így tudom
egymást sose gázoljuk
ezért nem szeret a városi kultúrfelelős
ebben a városban azok vagyunk
akiket Alberto Moravia régen felfedezett
és sötét útjait vetette ránk
ezért itt a művészek nem beszélnek
a városi vezetés meztelen gyűlölete
béklyót vet nyelvükre
ma éjjel 3.30-kor míg a városban kószálok
a lánynak akit szeretek aki mellettem van
nem tudom megmagyarázni mindenki elment
de mi itt maradtunk

* Prosveta, DOB, Nolit – szerbiai kiadóvállalatok

Fordította: Fehér Illés
Izvor: Ненад Трајковић: Ветар са језика Исток Књажевац 2016. стр 7-8.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése