Đorđe Kuburić Bačko
Petrovo Selo 1958. –
|
Паук
Расте на мотици.
Преде до Сунца.
Створио је Месец и звезде.
Радо се прерушава у птицу.
Будући јутарњим демијургом
пије росу.
Грешан је и кажњен.
Иако ловац,
лако га је уловити.
Гонетајући
умрежио је свет.
Бди над уснулим телом.
Тај васељенски песник
нема крила
а лети.
|
A pók
Kapán
nő.
A Napig
sző.
Holdat,
csillagokat teremt.
Madárnak
szívesen álcázza magát.
Az
eljövendő hajnali démiurgosszal
harmatot
fogyaszt.
Bűnös
és büntetett.
Igaz,
vadász,
könnyű
zsákmány.
Töprengve
a
világot fonta be.
Elszunnyadt
test felett virraszt.
Ez a
világűri költő
szárny
nélkül
is
száll.
Fordította:
Fehér Illés
|
Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020. стр. 15.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése