Željka Avrić Banja Luka 15.
novembar 1964. –
Повратак Када се вратим овдjе гдjе су ме познавали Постаћу опет Ја и остаћу заувијек Нећу шетати уснулим градом пролазити кроз туђе животе бити лице са заједничке фотографије Овдје сам била Неко кога су давно вољели с ким су се једном растали Друговала са вјетром сањала даљине Била полудјела птица потом пожутјела слика Када се вратим бићу осушен босиљак грумен иловаче на ципелама Бићу пјесма коју је пјевала моја мајка њена десница и њена љута рана Када се вратим овдје поново ћу наћи себе и постати цијела Све што сам изгубила сачекаће ме на крају пута Зарашће резови разминуће се магле отворити све капије Дочекаће ме праштањем Дан ће бити ведар а ја коначно спокојна
|
Visszatérés Ha ide
visszatérek ahol
ismertetek Ismét
Én leszek és
maradok mindörökre Nem
alvó városon keresztül fogok sétálni idegen
életeken keresztül menve nem
leszek egy a közös képen Itt
Valaki voltam akit
szerettek akitől
egyszer elváltak Széllel
barátkoztam messzeségről
álmodoztam Félig
madár voltam majd
kifakult kép Visszatérve száraz
bazsalikom leszek a
cipőn sárdarab leszek Anyám
által dalolt dal leszek jobb
keze és fájdalmas sérülése Ha ide
visszatérek ismét
magamra találok és
egész ember leszek Minden
mit elveszítettem az út
végén vár A
sebhelyek összeforrnak a köd
eltűnik a
kapuk kinyílnak Megbocsátással
várnak Vidám
lesz a nap én meg
végre megbékélt Fordította:
Fehér Illés
|
Izvor: https://srpcasopis.org/2019/12/29/zeljka-avric-poezija-izbor/
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése