Željka Avrić Бездан – A szakadék

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Бездан   израња из мог бола расте од моје самоће   ту где јецају сенке укотвило се бездно не дотичем му дно не видим свод   спепељена у слутњи замрежена обманом   у беспућу твоме залутала

A szakadék   fájdalmamból került a felszínre magányomból nő   itt ahol árnyak zokognak vetett horgonyt a feneketlen mélység mélyét nem érintem boltozatát nem látom   sejtésben hamvasztva fondorlattal körülvéve   vesztem el rengetegedben   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Водолија – A vízöntő

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Водолија   У ери водолије   поништићемо ствари и одрећи се Мрака   прочистиће нас Мачем просветлиће нас Огањ   да се не уздигнемо грешни да не прогледамо слепи   у ери водолије   расковаћемо негве и даровати ватру   Нека буде

A vízöntő   A vízöntő jegyében   mindent megsemmisítünk Homályt tagadunk   bennünket Kard tisztít Láng szentel   hogy ne bűnösökként keljünk hogy ne vakokként nézzünk   a vízöntő jegyében   láncot szakítunk tüzet osztunk   Hát legyen   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Близанци – Az Ikrek

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Близанци   бело постоји да би пркосило црном небо наспрам сунца а тама над безданом   за све што ниче у потаји косац чека сваком крају на крај стаје почетак   један другога до смрти прогоне а оба у сваком од нас окована

Az Ikrek   azért van a fehér hogy dacoljon a feketével az ég a nappal a homály a szakadékkal   mindenre ami titokban nő a kaszás vár minden vég végén a kezdet áll   egyik a másikat mindhalálig kergeti ám mindenkiben mindkettő vasra-vert   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Трагач – A cserkész

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Трагач   У сумраке соколариш у потери за ветром пратиш северњачу размрсујеш конце   Рашљариш у освите откриваш подземне воде на отисцима прстију сакривено благо   Загледан у себе претворио се у око вечити трагач пратиш ветрове   Жеђаш даљине

A cserkész   Fergeteget üldözve alkonyatkor vagy éber a sarkcsillagot követed a szálakat szétszeded   Hajnalban újult erővel keresed a búvópatakokat ujjad hegyén meg a rejtett kincset   Önmagadba nézve egyetlen tekintet vagy mint örökös cserkész a szelek nyomába szegődve   A messzeségbe vágysz   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Вага – A mérleg

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Вага   на једном тасу удес на другом време важемо се између два света   колико правде толико истине   да се одмеримо да се погодимо   не дај Боже криво закунемо

A mérleg   egyik serpenyőjében a végzet a másikban az idő magunkat két világ között mérjük   amennyi jogosság annyi igazság   mérlegeljünk egyezkedjünk   ne adj Isten hogy tévesen esküdjünk   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Круг – A kör

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Круг              оцу Ђурђу   Сједим под лозом и ћутим заједно са мојим старим   Жаром његове цигарете блистају давно заборављене ријечи Бијаше то вријеме кад ми се мијењаше зуби Учио ме је стиду и успут дробио орахе   Звао ме је сине и смјешкао брцима Рука му бијаше тешка тепања неспретна   У добра времена из гнијезда његовог крила бјежали су страхови у његовим причама могла сам да дохватим сутра Звала сам га у сну пркосећи мраку   Испод заораних обрва каткад би сијевале муње Причао је све нешто о образу и како сам већ велика Да лажем   Вријеме је опасало круг   Жар се полако сасуо пепелом срце се у слутње запаучинало   Више нисам дијете сад ме зове кћери Тражимо се у погледима разумијемо у ћутању   Док држи ме за руку немам образа да га лажем   Вријеме је тата

A kör                       Apámhoz   A lugasban ülök és apámmal együtt hallgatok   A rég elfeledett szavak cigarettája parazsával csillogtak Abban az időben volt mikor fogakat váltottam Szégyenkezni tanított és közben diót tört   Fiamnak szólított bajusza mosolygott Karja súlyos volt becézése suta   Az önfeledt időben az ölében lévő fészekből menekült a félelem meséiben meg tudtam fogni a holnapot A sötéttel dacolva álmomban hívtam   Felszántott szemöldöke alól olykor villámokat szórt Valamit a tisztességről mesélt és ahhoz hogy hazudjak már nagy vagyok   Körbe fogta az idő   A parazsat lassan hamu fedi szívét kétségek gyötörik   Immár nem vagyok gyerek most lányának szólít Egymást tekintetünkkel keressük ahogy hallgatunk egyetértünk   Míg kezemet fogja képtelen vagyok hazudni   Apám eljött az a pillanat   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Жеља – Kívánság

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Жеља   стижу нам празници време жеља доба самоће   под великом небеском шатром на свету изгубљених људи у кући која није дом   шта нам још треба осим нежности   тегобним уморним неприметним тишини  сличним ветру истоветним   шта нам још треба осим ћутања   реч је оштра и крхка празна као одјек чувај се њене сенке   пловидбом усидрени са циљем у лутању заносни скрушени у шапутању и шкргутању   шта нам још треба осим сунца   звезде су хладне далеке а месец равнодушно нем кораци као ноћ пред смакнуће   нежности треба да свему смисао дамо зрно капљицу мрву мало нежности само   да би нам поглед био Сунце певало срце ћутањем се разумели

Kívánság   érkeznek az ünnepek a kívánságok ideje a magány kora   a mennyei sátor alatt az elveszett emberek világában a házban mely nem otthon   a gyengédségen kívül mi más kell nekünk   az elcsigázottaknak fáradtaknak észrevétleneknek csendhez hasonlóaknak széllel egyenrangúaknak   a hallgatáson kívül mi más kell   éles és törékeny a szó üres akár a visszhang árnyékától óvakodj   a hajóutakra horgonyozott bolyongásra utaltaknak a suttogásba és fogcsikorgatásba lelkesedetteknek megtörteknek   a napon kívül mi más kell   a csillagok hidegek távol vannak a hold egykedvűen néma a léptek mint a kivégzés előtti éj   gyengédség kell hogy egy szem csepp morzsa gyengédséggel mindennek értelmet adjunk   hogy tekintetünkben a Nap legyen szívünk daloljon egymást szó nélkül megértsük   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Стрелац – A Nyilas

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Стрелац   пропео се звездама свод да измери   колико светлосних година у потрази за изгубљеним временом   не враћај се у просечност   одјезди у Бесмрће   не бој се Висине

A Nyilas   a csillagok közé emelkedett hogy megmérje az égboltot mennyi fényév az elveszett évek után kutatva   ne térj vissza az átlagosba   a Halhatatlanságba vágtass   a Magasságától ne félj   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Јато – Sereg

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Јато   из колевке у гнездима под покровом   од првог до последњег   у земљи под воду звезданом своду   под штитом митром плаштом и скиптром   окупљени у миру спремни за рат

Sereg   a bölcsőből a fészkekbe a tető alá   az elsőtől az utolsóig   a földbe a víz alá a csillagos ív felé   a pajzs a talár a palást és a jogar alatt   csendben gyülekeztek háborúra készek   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Стадо – Sokadalom

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Стадо   идемо ћутке погнутих глава за руке пред ноге   кротко и ћутке ходимо кроз мрак у нигдину   ћутке стижемо до краја пред зид   тако смо и онда ишли

Sokadalom   némán megyünk lehajtott fővel kézenfogva   szófogadón némán megyünk a sötétben a sehol-sincsbe   némán érkezünk a fal elé nincs tovább   akkor is így mentünk   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić *** (не знам ни када…) – *** (azt sem tudom mikor…)

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

***   не знам ни када ни зашто све је нестало за трен пред зору с првим мраком у траговима по сећању   ишли смо једно уз друго као супротне обале кад стали смо пред себе и видели да нас нема   после је остало ћутање после је само остало ћутање после љубави није остало ништа

***   azt sem tudom mikor és miért de egy pillanat alatt minden eltűnt hajhasadáskor szürkületkor nyomokban az emlékben   egymás mellett ellenkező partokként mentünk mikor megálltunk magunk előtt láttuk nem vagyunk   utána a hallgatás maradt utána csak a hallgatás maradt a szerelem után semmi se maradt   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Жељка Аврић, Несан. Центар за културу, туризам и спорт  Сврљиг, 2020.

Željka Avrić Бајка - Mese

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Бајка   није било време није било место   требала сам проћи требао си зажмурити   ја својеглава са звездама у очима ти налик временској непогоди   бескрајно сретни и истоветни   на први поглед   свитање се у сумрак прометнуло сударили светови замрзле речи на уснама   са првим додиром   обрушио се талас преплавило море ветрови везали у чвор   нас безвремене и занесене   мене која је веровала у чудо тебе који си говорио да их нема   хтела сам али није ишло могао си није ти се хтело   онда смо се мимоишли и није се десило ништа   земља се и даље окреће људи се срећу и одлазе   ја скамењена птица ти засенченог лица   када си затворио врата у бајци Угашених светлости

Mese   nem volt idő nem volt hely   nekem át kellett volna menni neked szemet kellett volna hunyni   én csillagokkal a szememben konok te maga az égszakadás   boldogok vagyunk azonosak vagyunk   látszatra   a virradat a szürkületbe torkollott világok ütköztek megfagyott a szó az ajkakon   az első érintéskor   jött a hullám elöntötte a tengert csomóba szelek kötöttek   bennünket időtleneket rajongó egyéneket   engem aki a csodákban hitt téged aki állította nem léteznek   akartam nem ment tehetted volna nem akartad   és elkerültük egymást és semmi sem történt   a föld továbbra is forog emberek találkoznak és tovább mennek   én kővé vált madár lettem te eltakart arc   azóta hogy az Eloltott fény meséjében az ajtót magad mögött becsuktad   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Обична песма – Szokványos vers

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Обична песма   све је то већ негде виђено јутарња нервоза и поподневни умор телевизична депресија премало сна превише снова   о томе смо већ једном причали убеђивали узрујавали у бесу са сузама неверици једносмерном улицом и вечитом повратку   како то неком може да се свиђа иста кафана у исто време добар дан изволите вашу кафу исте теме а различите приче   сви ти људи које смо већ срели смеше се  добар дан како сте шапатом о ево опет ово двоје стално заједно шта то с њима није у реду   смејали смо се и било нас је брига волели смо наше навике нешто што се  није догодило нешто о чему никад нисмо причали   нисмо приметили док је трајало пили смо кафу и гледали пролазнике чекали да се догоди нешто  што ће нам променити дан   ништа друго видели нисмо

Szokványos vers   mindez már valahol megtörtént reggeli idegesség délutáni fáradtság látványos búskomorság csipetnyi álom vég nélküli álmodozás   erről már egyszer beszéltünk győzködtünk idegeskedtünk dühösen sírva hitetlenkedve az egyirányú utcáról és az állandó visszatérésről   valakinek hogyan tetszhet ugyanakkor ugyanaz a kocsma a jó napot a kávékínálat ugyanaz a dal ám a mese az más   az emberek akikkel találkozunk mosolyognak jó napot kívánnak de suttognak ismét az a kettő mindig együtt mi van velük miben sántikálnak   nevettünk semmivel sem törődtünk szerettük szokásainkat a meg nem történteket azt amiről sosem beszéltünk   ami múlt nem vettük észre kávézgattunk a járókelőket néztük vártuk történjen már valami ami a mindennapokon változtat   mást nem láttunk   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Бдење чисте душе – A tiszta lélek virrasztása

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Бдење чисте душе   и ове ноћи идем у сусрет светлости   бдећу за Твој свет који ће постати мој јасле и гора вода и врт   бдећу над свима које волим за Тебе у којем живим   чије бих крви и тела достојна да будем који си просветлио и посветио     свуда је ноћ једино Ти у мени   отворићеш ми врата и повести за руку тамо где почиње светлост   у раздан моја ће душа бити спремна

A tiszta lélek virrasztása   megyek, hogy ma éjjel is a fénnyel találkozzak   világodért virrasztok hisz bölcső és bérc  víz és kert az enyém lesz   mindenkiért akit szeretek virrasztok és Érted akiben élek   hogy véredhez testedhez méltó legyek mert felvilágosítottál és felszenteltél   mindenütt a sötét éj egyedül Te   nyitsz ajtót és kezemet fogva oda vezetsz ahol a fény kezdődik   virradatkor lelkem már felkészült lesz   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Жељка Аврић, Несан. Центар за културу, туризам и спорт  Сврљиг, 2020.

Željka Avrić Реке и даље теку – A folyók továbbra is folynak

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Реке и даље теку   у нама протичу реке без повратка њихове воде су мутне обале уклете личе на наше савести успаване узбуркане извиру у маглама таласају немирима уливају у забораве   ми чекамо на подигнутим мостовима а реке и даље теку   у нама превиру реке заблуда пенушају страсти ковитла бујица валови прскају сузама корита ћуте равнодушност дубине  прете тишином рибе се подсмевају удици дављеници хватају за сламку за врат   ми стојимо на супротним странама а реке и даље теку   у нама промичу реке сећања дани се нижу и мрсе као перле  јутра се радују буђењу месечина несаници у свакој речи тражимо тајни знак ћутања постављају питања шта је у капи  на стени под врбом у виру   ми долазимо и одлазимо а реке и даље теку

A folyók továbbra is folynak   vissza nem térő folyók folynak bennünk vizük zavaros a felhők átkozottak lelkiismeretünkre hasonlítanak elszunnyadtak felkavartak ködben erednek nyugtalanul lebegnek feledésbe merülnek   felépített hidakon várakozunk a folyók meg továbbra is folynak   bennünk tévhitből eredő folyók fortyognak szenvedélyek pezsegnek örvények kavarognak a hullámok könnycseppekkel fröcskölnek a meder egykedvűen hallgat a mélység csenddel fenyeget a halak a csalit kinevetik a fuldoklók szalmaszálba kapaszkodnak   ellenkező oldalakon állunk a folyók meg továbbra is folynak   bennünk emlékekből eredő folyók folynak a napok gyöngyökként sorakoznak a reggel az ébredésnek örül a holdfény a virrasztásnak minden szóban titkot keresünk a csend kérdez mi van a sziklán a kalapban a fűz alatt az örvényben   jövünk és megyünk a folyók meg továbbra is folynak   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Željka Avrić Помирење – Megbékélés

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Помирење   где је та песма тај тихи бол склопљене очи дрхтаји жица   у загрљају ветар и птица ближе небу још ближе сну   у празном гнезду тишина празнује   са кровова капље месечина пoглед у боји руменог стида дотиче маглене обале жеља   све чешће ћутим понекад љубим помало старим и слутим слутим   далеки смех детињства јесен у бдењима јутарње неспокоје   безимене цесте и туђи трагови траже смисао у некадашњој суштини   чекања кисну као послушна псета раздевичену чежњу боли невиност успомена   и сневам  док дуго бдим и видим видим све оно што је у ово моје   смејем  се псујем пркосим живим о води мислим на хлебу ћутим мајчиним млијеком казујем у ветар у ветрењаче   и равно и плавно и рујно и нујно све давно где сам и што јесам   па станем и дрхтај смирим  и мирим мирим оно некада са овим сада

Megbékélés   hol van az a dal az a csendes gyötrelem csukott szemek húrok rezgése a szél ölelésében és a mennyhez közeli az álomhoz még közelebbi madár   csend  honol az üres fészekben   a tetőkről holdfény csepeg a piruló szeméremtekintet meg az óhaj ködös partját érinti   egyre többet hallgatok olykor csókolok öregszem valahogy és sejtem sejtem   a gyerekkor távoli mosolyát a virrasztásban az elmúlást az ébredésben a szorongást   tartalmat az egykori lényegben ismeretlen utak idegen nyomok keresnek   szófogadó kutyaként ázik a veszteglés a szüzességét vesztett vágy fájdalma ártatlanságemlék   és álmodok míg virrasztok és látom látom mindazt ami az enyém   nevetek káromkodok dacolok vízen élek kenyéren gondolkodok hallgatok anyatejjel üzenem a szélbe szélmalmokba   egyenesen kékesen kipirultan szükségszerűen azt ami egykor voltam és ami most vagyok   hát megállok remegésem nyugtatom és ami valaha volt a mával békítem engesztelem   Fordította: Fehér Illés

I

Željka Avrić Повратак – Visszatérés

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. –

Повратак   Када се вратим овдjе гдjе су ме познавали   Постаћу опет Ја и остаћу заувијек   Нећу шетати уснулим градом пролазити кроз туђе животе бити лице са заједничке фотографије   Овдје сам била Неко кога су давно вољели с ким су се једном растали   Друговала са вјетром сањала даљине Била полудјела птица потом пожутјела слика   Када се вратим бићу осушен босиљак грумен иловаче на ципелама   Бићу пјесма коју је пјевала моја мајка њена десница и њена љута рана   Када се вратим овдје поново ћу наћи себе и постати цијела   Све што сам изгубила сачекаће ме на крају пута   Зарашће резови разминуће се магле отворити све капије   Дочекаће ме праштањем   Дан ће бити ведар а ја коначно спокојна

Visszatérés   Ha ide visszatérek ahol ismertetek   Ismét Én leszek és maradok mindörökre   Nem alvó városon keresztül fogok sétálni idegen életeken keresztül menve nem leszek egy a közös képen   Itt Valaki voltam akit szerettek akitől egyszer elváltak   Széllel barátkoztam messzeségről álmodoztam Félig madár voltam majd kifakult kép   Visszatérve száraz bazsalikom leszek a cipőn sárdarab leszek   Anyám által dalolt dal leszek jobb keze és fájdalmas sérülése   Ha ide visszatérek ismét magamra találok és egész ember leszek   Minden mit elveszítettem az út végén vár   A sebhelyek összeforrnak a köd eltűnik a kapuk kinyílnak   Megbocsátással várnak   Vidám lesz a nap én meg végre megbékélt   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://srpcasopis.org/2019/12/29/zeljka-avric-poezija-izbor/