Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. –
Земна
п(ј)есма *** дођеш ми у сну босоноги отиску дјетињства простирко
и покрову прах
си који исцјељује све сипиш кроз прсте попут
кишног дана почиваљко мог родитеља падаш на срце као прастара
чежња гладна твоје
близине *** кажу не
лудуј куда ћеш шта ту има што нигдје нема можда
су звијезде ближе али су одавде видније можда
је дан добар али је овај бољи можда
се љепше пјева али је овако тужније кажу ћути исто
ти дође земља и тамо и
овдје какав
је живот којем
ништа не фали
|
А föld dala *** te gyerekkorom mezítlábas
nyoma álmomba lépsz te terítő és takaró mindent gyógyító por vagy te szüleim nyugvóhelye ujjakon keresztül esős
napként szemerkélsz a szívet ősi óhajként hódítod közel-létedre vágyok *** mondják ne bolondulj hová igyekszel ugyan mi van itt ami sehol máshol nincs talán a csillagok közelebb
vannak de innen jobban látszanak talán jó a nap de ez jobb talán szebben énekelnek de így szomorúbb mondják hallgass teljesen mindegy itt is ott is föld van milyen az az élet amelyben semmi sem hiányzik Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: autor
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése