Željka Avrić Banja Luka
15. novembar 1964. –
Ничија
деца ничија деца крстаре западно од раја име им туђе пут непознат плаше их бивши дани и будући заборави посути пепелом зарастају у бол удишу неспокој хране сећањем одавде до сутра дели их тишина вечности ничија деца одлазе у замрзнута свитања прати их равнодушност дочекује бешћутност тражећи очни вид силазе у мрак oна су планетарна сирочад поткрада их живот подмирују чежње песниче се с временом играју забрањени комад и ништа ништа ново под
сунцем
|
Lelencek a
mennytől nyugatra lelencek kószálnak nevük
idegen utuk
ismeretlen múlt
napok jövendő
feledés rettenti őket hamuval
szórtan fájdalommal forrnak össze szorongva
élnek emlékekkel
táplálkoznak innen
a holnaptól örökös
csend választja el őket fagyos
hajnalba vonulnak a lelencek közöny
a kísérőjük apátia
a fogadójuk apai
tekintetet keresve süllyednek
a homályba bolygóközi
árvák az
élet lopja meg őket
az ábrándkergetőket az
idővel küzdenek tiltott
darabot játszanak és
semmi semmi új a nap alatt Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: autor
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése