Keresés ebben a blogban

2020. december 9., szerda

Đorđe Kuburić Прејака је то слика – Túl merész ez a kép

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –  

Прејака је то слика
 
Требало је да ти кажем
ајде са мном
а не да цртам стрелице.
Могао сам, можда, читати,
цитирати Тракла:
Пред твојим ногама
отварају се
гробови мртваца.
Морао сам, ипак, схватити:
прејака је то слика
за оно што се, заправо, догодило.
Ушла си и изашла.
Уместо да дођеш и  одеш.
Баш то – да устанеш и одеш.
Да останеш.
 

Túl merész ez a kép
 
Mondanom kellett volna
gyere velem
nem nyilakat rajzolni.
Talán Traklt olvashattam,
idézhettem volna:
Lábad előtt
megnyílnak
a sírhantok.
Mégis, meg kellett értenem:
ahhoz, ami tulajdonképpen történt
túl merész ez a kép.
Bementél és kimentél.
Ahelyett hogy jössz és mégy.
Éppen ez – hogy felállsz és mégy.
Hogy itt maradj.
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.


Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése