Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –
Вишак година Убраћу петнаест каранфила румених као усне твоје прескочићу петнаест степеника до куле твојих снова и петнаест дана вишка заборавићу да постоје а петнаест лета продаћу на пијаци душа онима што се година боје. Петнаест ружиних пупољака уплетених у коси твојој као зора и сутон изгубиће се са петнаест капи росе у очима жудње а петнаест лета продаћу на пијаци душа онима што се година боје. Петнаест пута ћу рећи да и руже и каранфили стиде се твоје лепоте и да петнаест капи росе не блистају
као очи твоје а петнаест лета продаћу на пијаци душа онима што се година боје. И петнаест суза пијаних исплакаћу на твом рамену и налити их у чашу жеља да их испијем сакривен од погледа јер петнаест лета продајем на пијаци душа већ дуго самом
себи
|
Felesleges évek Kezemben
tizenöt ajkad színéhez hasonló
szegfűszál hogy
álmaid városába jussak tizenöt
lépcsőfokot ugrok át és a
tizenöt többlet napot egyszerűen
elfeledem a tizenöt nyarat meg a lelkek piacán adom el az évektől rettegőknek. A
hajadba font tizenöt
rózsabimbó a sóvárgás
szemében tizenöt
harmatcseppel mint a
hajnal és az alkony tűnik el a tizenöt nyarat meg a lelkek piacán adom el az évektől rettegőknek. Tizenötször
állítom a
rózsák és a szegfűszálak is szégyenkeznek
szépséged mellett és a
tizenöt harmatcsepp szemedként
nem csillan a tizenöt nyarat meg a lelkek piacán adom el az évektől rettegőknek. És a
szememből válladra pergő tizenöt
könnycseppet a kívánság
poharába teszem hogy
tekintetektől rejtve igyam meg mert a tizenöt nyarat a lelkek piacán önmagamnak adom el. Fordította:
Fehér Illés
|
Izvor:
Анђелко Заблаћански: Перо, метафоре, тинта, Удружење књижевника Србије,
Београд. 2021. стр: 22-23.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése