Đorđe Kuburić Bačko
Petrovo Selo 1958. –
У ноћи
у
летњој ноћи белој као камфор ветар је лупнуо прозор.
Сањао сам
да је зора и да неко куца, у прозор.
Видео
сам лабуда и чуо његову самотну песму;
мнио му
белу искреност, самотну заљубљеност,
у
свежим, пожудним просторима/мирним водама.
У
ветровитим, пустим ноћима
чујем
којота
како,
егоист, лакрдијашки
арлауче
и
зазива зиму и смрт.
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге
изабране песме.
Нишки
културни центар,
2006.
A prérifarkas
Éjszaka,
a kámfor-fehér nyári éjszakában becsapta a szél az ablakot.
Azt álmodtam, hajnal van és valaki kopog, az ablakon.
Hattyút láttam, magányos dalát hallottam;
a friss, vággyal telt térben/ nyugodt vízen
fehér őszinteségére, magányos szerelmes mivoltára
gondoltam.
Szeles, puszta éjjeleken
a prérifarkast hallom,
ahogy önzőn, mókamesterként
nyüszít,
telet, halált idéz.
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése