V. P. Pančevo 3.
februar 1953. –
goog_1378280018Већ дуго нисам Већ дуго нисам Писао песме Стално сам их Одлагао У међувремену је више пута пожутело лишће сударило се дванаест возова на три аеромитинга пало је шест прототипова умрла су четири моја пријатеља Нешто сам чекао шта сам чекао није ми јасно Сад опет опада лишће осећам да ће до краја недеље негде да се сударе, сруше, изгоре у пламену керозина Биће и те даће и умреће још један мој пријатељ... Шта чекам не знам Неко би то
назвао инспирацијом али смрт ми није довољна очигледно ни то златно лишће... Чак ни то чекање док се облачим, свлачим пресвлачим – шапћући у себи: као зарни влач као зарни влач као влачни зар,
као влачни зар...
|
Hosszú ideje már Hosszú ideje már Hogy verset nem írtam Mindig Halasztottam Időközben a lombozat többször megsárgult tizenkét vonat ütközött három légi parádén hat mintapéldány leesett négy barátom meghalt Valamire vártam hogy mire vártam magam sem tudom Most ismét hullanak a levelek érzem a hét végéig valahol ütköznek lezuhannak kerozin-tűzben elégnek Tor is lesz és még egy barátom meg fog halni… Hogy mire várok nem tudom Valaki ezt sugallatnak nevezné de nekem a halál nem elég sem az az arany lombozat… Még az a várakozás sem míg öltözködök vetkőzök átöltözök – magamnak suttogom: mint a zár-vár mint a zár-vár mint a vár-záró mint a vár-záró… Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
В. П.: На одморишту, Народна библиотека „Стеван
Првовенчани“ Краљево, 2019. стр. 57-58.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése