Keresés ebben a blogban

2022. augusztus 20., szombat

Anđelko Zablaćanski Минијатуре – Miniatúrák

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Минијатуре
 
1.
Зар сан, тек сан –
додир тако стваран:
на усни јутро и трагови ноћи,
у погледу уроњен поглед,
на грудима длан
ујед две страсти у истој самоћи.
 
2.
Пркосимо времену дуго,
дуго – а све би године
у једну сузу стале,
у један грч на лицу,
у једно бдење ноћно,
у осмех, можда,
а то је наш живот.
 
3.
Просута по мојој пути ноћ
гмиже
кô прсти жене
или клупко змија
с даљином у мени несни
су ближе
простору јасном –
простих илузија
 
4.
Стојиш ми на врху трепавица
Пашћеш сигурно –
Или дугим падом под моје ноге
У заборав
Или у моје очи сањалице
У ширину моје душе
Уморне
 
 

Miniatúrák
 
1.
A délibáb tényleg csak délibáb –
oly hiteles a tapintás:
ajkakon a reggel és az éj jele,
tekintetbe mélyedt tekintet,
tenyér a mellen,
egyazon magányban két vágy ütközete.
 
2.
Dacolunk az idővel, hosszan,
hosszan – ám mindaz, ami múlt,
egyetlen könnycseppbe,
egyetlen arcmozdulatba,
egyetlen átvirrasztott éjszakába,
talán egy mosolyba is elfér,
ez viszont a mi létünk.
 
3.
A bőrömön szétszórt éj
női ujjként
vagy kígyó-gombolyagként
araszol
mert bennem a távolság az éber-lét
közelebb van
a valós tér –
az egyszerű tünemény
 
4.
Szempillám szélén állsz
Biztosan esel –
Vagy hosszú zuhanás után lábam elé
A feledésbe
Vagy álmodozó szemembe
Az immár fáradt
Lelkembe
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Анђелко Заблаћански: Ноћи вучјег зова, УПС Глушћи, 2020. стр. 80-81.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése