Milan Lukić Bajina Bašta 1963.
–
Прва психотерапеутска
сеанса на бетонском
зиду седимо леђима
састављени и причамо о
јучерашњем дану о још једном
неуспешном покушају
вођења љубави најпре су
комшијска деца викала при сваком
постигнутом голу затим их је
неко дозивао драо се и
викао на њих што и ноћу
за лоптом јуре па их је
онда тукао па су она
вриштала а ти никако
ниси могла да се
опустиш када је
вриска напокон престала и када смо
помислили да ће ипак
све бити добро телефон је
зазвонио причамо како
би лепо било да смо на
пустом острву где нема
деце ни телефона
|
Első pszichoterápiai szeánsz betonfalon ülünk egymásnak háttal és a tegnapi napról
beszélgetünk a még egy sikertelen szeretkezésről először minden gól után a szomszéd gyerekek ordítottak majd valaki őket szólította harsogva szidta mert éjjel is a labdát
kergetik ezután verés következett na meg sírás-rívás és te sehogy sem tudtál elernyedni mikor végre minden elcsendesedett és azt hittük mégis rend lesz a telefon csörrent mondogattuk, milyen szép
lenne egy lakatlan szigeten, ahol gyereksereg sincs, telefon sincs. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Милан Лукић: Body & Copper Филип Вишњић,
Београд,
CMR International, Antwerp 2014.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése