Keresés ebben a blogban

2022. október 21., péntek

Anđelko Zablaćanski Свршетак сна – Véget ért álom

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Свршетак сна
 
Палим последњу ноћну
Или прву јутарњу цигарету
Не знам – јер
Од твог погледа ноћ се разданила
Зора постидела
И сасвим зажмурила
 
У мојим очима јутро убијено
Раскомадано као лешина
И разбацано по згужваном папиру
Страхујући да
Свитање не доноси нови дан
Већ сутоне у моје снове пепељасте
 
Јер ноћас је
Један дечак рањен надом голом
Један песник је умро
У лепоти сновиђења страсти
У жељи
Да напише најлепшу љубавну песму
А љубавник се закључао
Катанцима даљине дубоко у себи
 
А јутро – ипак – дође
Не доносећи ништа ново.
 

Véget ért álom
 
Hogy az utolsó éji vagy
A reggeli első cigarettát gyújtom-e
Nem tudom – mert
Tekintetedtől az éj kivirradt
A virradat elszégyellte magát
És behunyta szemét
 
Szememben halott a reggel
Hullaként feldarabolt
Gyűrött papíron szétszórt
Félek
A hajnal nem az új napot hanem
Hamuszürke álmaim alkonyát hozza
 
Mert ma éjjel
Az álomképek gyönyörében
Egy gyereken sebet a remény ütött
Egy költő meghalt
A legszebb
Szerelmes verset szerette volna megírni
De benne a szerető a messzeség láncával
Mélyen magába zárkózott
 
A reggel meg – mégis – semmi
Újat hozva megérkezett.
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése