Đorđe Kuburić Bačko
Petrovo Selo 1958. –
Време вукова
по Беpгману
Прогонио сам те.
Напао сам те подмукло, док си пецао.
Знао сам да ниси ту:
да си на површини воде, сједињен са трзајима пловка.
А лаукнуо сам
и ујео те за ногу.
Лупао сам те шакама
као тешким крилима.
Питао си се, можда, како се овај демон искрао из ноћи.
Зграбио си ме, очајан, за косу
и разбио ми главу о камен.
Па си ме спустио у воду.
Док сам умирао, грактао сам попут птице.
Потом је моја мртва, дечија глава
изронила на површину
подсећајући те, мој проказани оче,
да време вукова је
и да је зло нарасло.
Никада те нећу оставити
и ништа од онога што учиниш
неће ми промаћи.
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге
изабране песме.
Нишки
културни центар,
2006.
A farkasok ideje
Bergman
után
Üldöztelek.
Alattomosan
támadtam rád, míg pecáztál.
Tudtam,
hogy nem vagy itt:
hogy a
szárcsa mozdulataival összeforva a víz felszínén vagy.
Megkönnyebültem
és lábadba haraptam.
Tenyeremmel,
mint súlyos szárnyakkal, vertelek.
Talán
feltetted a kérdést, ez a szörny az éjből hogyan került ide.
Hajamat
kétségbeesetten ragadtad meg
és a
kövön szétverted a fejemet.
Majd a
vízbe engedtél.
Fuldokolva,
madárként rikoltoztam.
Végül
halott, gyerek fejem,
ahogy a
víz felszínére került,
áruló
apám figyelmeztetésére emlékeztetett,
ez a
farkasok ideje,
mérhetetlen
a gyalázat.
Sosem
hagylak el
és tetteidet
mindvégig
kísérem.
Fordította:
Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése