Vasa Pavković Pančevo 3. februar 1953. –
У добром калупу Добар је био тај
калуп друштвено-економских
формација, наше старе и
добре, наглуве
професорке историје... Згодан да се
спакује песничка каријера било чија... Та прва књига,
потпуног ропства, потоња феудална
острва интимних
циклуса, и налет
размаханог капитализма, а потом: поезију ће сви једном заборавити, као и утопију: да би се све
затим, коначно или
бесконачно, свеједно, устремило ка
било каквом видљивом профиту
– емоција,
епифанија, у отуђеном
облику који надилази
првобитну песничку акумулацију слика несводивих
на било шта – само кад не би
било те шеме! како би рекла
стара професорка у црнини, захваљујући
којој првобитни родовски оквир улива виши,
комунистички смисао.
|
Megfelelő kaptafában Jó volt az a kaptafa, a begyöpesedett társadalmi-gazdasági szerkezet, a süket professzori történelem… Bárki költői pályafutását bele lehetett gyömöszölni… Az az első, a teljes rabság könyve, a megmaradt hűbéri szigetek meghitt körforgása és a fellángolt kapitalizmus rohama, majd: a
költészetet egyszer mindenki elfelejti, akár az utópiát: hogy azután véglegesen vagy vég nélkül, mindegy, bármily kézzelfogható jövedelem felé forduljon – érzelmek, megváltás idegen formában, minden fontos költői megnyilvánulást felülmúló képek értelmetlen sorozata – csak az a vázlat ne lenne! ahogy mondaná az idős tanárnő feketében, akinek köszönve az elsődleges ősi keret magasabb, kommunista értelmet nyer. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Васа Павковић: На одморишту, Народна библиотека „Стеван
Првовенчани“ Краљево, 2019. стр. 18.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése