Vlasta Mladenović Изгубљен сам – Elvesztem

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Изгубљен сам   (Преверу)   Изгубљен сам, кажу, већ дуже време виђен у мислима својим како лутам, пишем песме, дигла се фрка, хајка, трка, вика због обичног песника.   Тражили су ме код давних љубави, кажу, оне ме се више и не сећају.   Тражили су ме код старих пријатеља, али ни тамо ме нема, немам ја пријатеље.   Тражили су ме код судије за прекршаје, због вербалног деликта, јер стално тражим неку правду, aли ни тамо ме није, код нас никад није долазио, он нама не верује, кажу судије.   Тражили су ме у азилу за псе, јер волим животиње, али ни тамо ме нема, јесте, пун је једа, али само лаје не уједа.   Тражили су ме на отпаду, где се продаје старо гвожђе, на обали велике воде, близу пристаништа, али, кажу, није он за овде, сувише је мек, а није ни довољно стар –

Elvesztem   (Préverthez)   Elvesztem, mondják, egy ideje gondolataimba merülve bolyongok, verseket írok, felhajtás, patália, hajcihő van egy közönséges költő miatt.   Kerestek egykori szerelmeimnél, mondják, többé nem is emlékeznek rám.   Kerestek régi barátaimnál, de ott sem találtak, nekem nincsenek barátaim.   Kerestek a kihágási bírónál, verbális bűntett miatt, mert mindig valami igazságot keresek, de ott sem találtak, itt sosem járt, nekünk nem hisz, mondják a bírók.   Kerestek a kutyák menhelyén, mert az állatokat szeretem, de ott sem találtak, igen, keserűséggel telt, de csak ugat, nem harap.   Kerestek a hulladéktelepen, ahol ócska vasat árulnak, a nagy víz mentén, a kikötő közelében, de mondják, nem ide való, túl puhány, és nem is olyan öreg –   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Vlasta Mladenović: Drainac i druge pesme, Kulturistok-Presing, Mladenovac 2018. str. 39-40.