Vlasta Mladenović Jasna – Jasna

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Jasna             Sve žene imaju tvoju glavu           i nose tvoje haljine                                   Nikita Stanesku   O zašto si krenula za mnom, koji ne zna kuda ide, tragom patnje i mučeništva, ljubeći moju pesmu i trpeći grešku, sudbinu pesničku tešku? Velika je tajna, svetlost kojoj stremim, dok me ti pratš, senko moja verna, ljubavi beskrajna.

Jasna1             Minden nőn a te fejed           és ruháidat hordják                                     Nichita Stӓnescu   Ó, miért indultál utánam, az után, aki nem tudja, hová megy, a keserv, a kereszt nyomán, verseimet szeretve, hibáimat, a nehéz költői sorsot eltűrve? Talány a fény, amely felé törekszem, amíg követsz, hű árnyékom, végtelen szerelmem.   1Jasna (ejtsd: Jāsznā) – szerb női név   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Vlasta Mladenović: Jasnina poljana, Presing, Mladenovac, 2024. str. 10.

Vlasta Mladenović Облак у сну – Álmomban a felhő

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Облак у сну (За Јасну)   Ни знања, ни заната, песничка вештина мени је страна ал седлам свога ата, дивљег ветра са Карпата.   Не носи ме далеко, јер лак сам облак, који лебди, бди, над судбином земље.   Не дижи ме у висину, бојим се, пашћу, спусти, пусти мене да грлим планину.

Álmomban a felhő (Jasnáért1)   Se tudás, se mesterség, hiányzik belőlem a költői tehetség, de nyeregbe ülök, vár a mén, a Kárpátokról az a vad szél.   Nem visz messzire, csak könnyű felhő vagyok, a föld sorsa aggaszt, lebegek, virrasztok.   A magasba ne emelj, félek, leesek, tégy le, engedd meg, hadd öleljem a hegyet.   1Jasna (ejtsd: Jāsznā) – szerb női név. Magyar megfelelője: Klára   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Vlasta Mladenović: Drainac i druge pesme, Kulturistok-Presing, Mladenovac 2018. str. 18.

Vlasta Mladenović Један дан на власти или ружан сан – Egy nap a hatalmon vagy rossz álom

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Један дан на власти или ружан сан   Шта ли се то догађа, на улицама ми се јављају они који ми се никад јавили нису, ни добар дан, ни помоз Бог да кажу пре догађаја тог.   Не знам који је разлог толике промене, да толико штују и љубе мене, откуд толике љубави у времену мржње.   Прилазе ми пријатељи које одавно видео нисам, угађају ми нешто, чине то вешто, све по мојој жељи, мада ја не тражим ништа.   Долазе дојучерашњи непријатељи, нуде услуге, радо би да буду моје верне слуге.   Посебно се тискају рођаци, они су ми најближи, мада ја ни не знам да имам толику родбину, одувек сам био сам.   Нарочито се нуде слаткоречиви писци, они би да буду, о, то је најлакше, дворске луде.   Али, све је само сан, ноћна представа у којој играм краља, како да објасним актерима тим да је то само комад пролазног позоришта и да сам ја Нико, а они су Ништа.

Egy nap a hatalmon vagy rossz álom   Mi történik, az utcán azok köszöntenek, akik eddig sosem köszöntöttek, se jó napot, se Isten hozott, szájukból, felém, el nem hangzott.   Nem értem, mi történt, hogy egyszeriben ennyien becsülnek, rajonganak értem, a gyűlölet idejében honnan ennyi szeretet.   Megjelennek a régen nem látott barátok, bókolnak, ügyesen tetszelegnek, kívánságom szerint, pedig semmit sem kérek.   Jönnek a még tegnapi ellenségek, szolgálatkészek, állítják, hű szolgáim lesznek.   Különösen a rokonok furakodnak, hozzám legközelebb ők vannak, igaz, nem is sejtettem, hogy ennyi rokonom lenne, eddig magányos voltam.   Kínálkoznak, hízelegnek a költők is, ők, legszívesebben, ó, ez a legkönnyebb, udvari bohócok lennének.   De, álom volt ez, csupán, éjszakai előadás, én voltam a király, hogyan magyarázzam meg a szereplőknek, csak átmeneti színházi mutatvány volt, én vagyok a Senki, ők meg a Semmik.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Драинац и друге песме, Културисток-Пресинг, Младеновац 2018. стр. 43-44.

Vlasta Mladenović Одбрана поезије – A költészet védelme

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Одбрана поезије   По П.Б.Шелију   „Поезија је заиста нешто божанско.”   Ти не знаш одакле долази милина и зашто твоје тело нежност прожима.   Ти не знаш чије је то дело, реч лепа која у твоје срце без куцања бану.   Ти не знаш како нада изненада твоју замрачену душу љупким сјајем гану.   Поезија је чиста емоција невидљивог певача, неухватљива је мелодија, али самоћи твојој прија.   Ето, то је поезија

A költészet védelme   P. B. Shelly után   „A költészet tényleg valami isteni.”   Te nem tudod, a belső nyugalom honnan érkezik és testedet miért hatja át a gyengédség.   Te nem tudod, kinek a tette, hogy szívedbe a szép szó kopogás nélkül egyszerűen betoppant.   Te nem tudod, komor lelkedet váratlanul a remény fénnyel hogyan árasztotta el.   A költészet a láthatatlan dalnok tiszta érzésvilága, megfoghatatlan dallam, de magányodnak kedves.   Íme, ez a költészet   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Драинац и друге песме, Културисток-Пресинг, Младеновац 2018. стр. 47.

Vlasta Mladenović: Туга у Шаркамену – Sarkameni bánat

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Туга у Шаркамену   „Ни реч, ни стих, ни звук Тугу моју не каза.”                  Момчило Настасијевић   Ћутим речи, не изговарам тугу која ме боли.   Заточен у лирском кругу, тих је мој стих, шапућем, а крикнуо бих.

Sarkameni bánat   „Se szó, se vers, se hang Bánatomról nem szól.”             Momčilo Nastasijević   A szó bennem reked, A búról, mely emészt, Nem szólok.   A költészet fogságában soraim csendesek, suttogok, pedig kiáltanék.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Драинац и друге песме, Културисток-Пресинг, Младеновац 2018. стр. 16.

Vlasta Mladenović Кад пси утихну– Mikor a kutyák elhallgatnak

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. –

Кад пси утихну   Кад год звона бију, стравично завијају, туга се разлеже, од које се срце и душа јеже.   Знају пси, знају, све више завијају, урлик је њихов језив, али док звона јече, неко је још жив, живот некако тече.   А кад звона занеме и пси утихну, о једном народу сведочиће само песме.

Mikor a kutyák elhallgatnak   Mikor a harangokat félre-verik, hátborzongatóan zúgnak, a bánat az, ami hallatszik, melytől a szív is, a lélek is irtózik.   A kutyák tudatában vannak, egyre hangosabban ugatnak, üvöltésük dermesztő, da míg a harangok hallatszanak, létezik ember is, élő, és az élet valahogy csak halad.   De ahol már a harangok nem szólnak és a kutyák elhallgatnak, népesség sincs, hogy voltak, arról csak versek tanúskodnak.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Драинац и друге песме, Културисток-Пресинг, Младеновац 2018. стр. 27.

Vlasta Mladenović Кафанска критика – Kávéházi bírálat

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Кафанска кртика   Уђох у стару кафану, познату градску биртију, да се мало окрепим и коју реч ставим на артију.   Дочека ме конобар, сав срећан што ме види, као да га је сунце огрејало, да ми каже аброве нешто му је стало.   Слушај, били су овде неки твоји писци, ја се не разумем у те ствари, али мислим да су критичари.   Слушај, рече важно конобар, много си добар, али лоше су о теби говорили, само су критиковали и пили.   И то све на твој рачун, заједљиво, пуни једа, али лафчина си ти, кад је сирома био беда.   Он прича, ја ћутим, нећу да учествујем у томе, не знам о чему је реч, али довољно слутим.

Kávéházi bírálat   Hogy felfrissüljek és néhány sort papírra vessek, az ismert városi fogadóba, a régi kávéházba mentem.   A pincér, ahogy meglátott örömmel fogadott, mintha a nap melengette volna, és mondogatta, jó, hogy ott vagyok.   Ide figyelj, holmi írók voltak itt, nem értek ahhoz, amiről beszélgettek, de azt hiszem, kritikusok lehettek.   Ide figyelj, mondta a pincér fontoskodva, mint ember, nagyon jó vagy, de csúnyán beszéltek rólad, csak bíráltak és ittak.   Méghozzá a te számládra, cinikus vagy, tele méreggel, de kemény legény, mikor volt ügyefogyott a szegény.   Ő mesél, én hallgatok, egyszerűen nem érdekel, nem tudom miről van szó, de sejtem.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Драинац и друге песме, Културисток-Пресинг, Младеновац 2018. стр. 41.

Vlasta Mladenović Изгубљен сам – Elvesztem

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Изгубљен сам   (Преверу)   Изгубљен сам, кажу, већ дуже време виђен у мислима својим како лутам, пишем песме, дигла се фрка, хајка, трка, вика због обичног песника.   Тражили су ме код давних љубави, кажу, оне ме се више и не сећају.   Тражили су ме код старих пријатеља, али ни тамо ме нема, немам ја пријатеље.   Тражили су ме код судије за прекршаје, због вербалног деликта, јер стално тражим неку правду, aли ни тамо ме није, код нас никад није долазио, он нама не верује, кажу судије.   Тражили су ме у азилу за псе, јер волим животиње, али ни тамо ме нема, јесте, пун је једа, али само лаје не уједа.   Тражили су ме на отпаду, где се продаје старо гвожђе, на обали велике воде, близу пристаништа, али, кажу, није он за овде, сувише је мек, а није ни довољно стар –

Elvesztem   (Préverthez)   Elvesztem, mondják, egy ideje gondolataimba merülve bolyongok, verseket írok, felhajtás, patália, hajcihő van egy közönséges költő miatt.   Kerestek egykori szerelmeimnél, mondják, többé nem is emlékeznek rám.   Kerestek régi barátaimnál, de ott sem találtak, nekem nincsenek barátaim.   Kerestek a kihágási bírónál, verbális bűntett miatt, mert mindig valami igazságot keresek, de ott sem találtak, itt sosem járt, nekünk nem hisz, mondják a bírók.   Kerestek a kutyák menhelyén, mert az állatokat szeretem, de ott sem találtak, igen, keserűséggel telt, de csak ugat, nem harap.   Kerestek a hulladéktelepen, ahol ócska vasat árulnak, a nagy víz mentén, a kikötő közelében, de mondják, nem ide való, túl puhány, és nem is olyan öreg –   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Vlasta Mladenović: Drainac i druge pesme, Kulturistok-Presing, Mladenovac 2018. str. 39-40.

Vlasta Mladenović Стишаност – Visszafogottan

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Стишаност   (Ани Стишовић)   Стишане су моје речи, чему вика, у пустоши вапај, нико не чује песника.   Стишане су моје речи и, гле чуда, о апсурда, чују се јаче.   Ал, све је то варка, ништа оне не значе, нема милости, узалуд усклик, узалуд се плаче.   И ништа више да ме завара, тише, тише, о свему се Бог стара.

Visszafogottan   (Ana Stišovićhoz)   Visszafogottan szólok, minek a csinnadratta, a pusztába kiáltott szó, a költőt senki sem hallja.   Visszafogottan szólok és láss csodát, ó abszurdum, olyan, mint a kiáltás.   De mindez csak átverés, a kimondott szó mit sem ér, nincs kegyelem, hiába a sikoly, a kesergés.   És nincs olyan, ami engem becsaphat, halkabban, halkabban, minden Isten kezében van.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Драинац и друге песме, Културисток-Пресинг, Младеновац 2018. стр. 19.

Vlasta Mladenović Не плашим се више – Többé nem félek

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

 

Не плашим се више   „Господе, како се овде брзо смркава.“                                        Данило Киш   Не плашим се више да омркнем. То је довољно за почетак, први корак, да савладам мрак, утваре, сенке, опсене. Јесте мрачно и јесте страшно, овде може свашта да ти се деси, подла је мисао ташта. Мој пут је дуг, осуђен на вечност, гледам смрт у очи и, гле чуда, она се боји, јер лажно сведочи. Зна да ништа не значи, зато се повлачи.

Többé nem félek   „Uram, itt milyen gyorsan sötétedik.”                                         Kiš Danilo   Többé nem félek a sötétben. Kezdetnek, első lépésnek ennyi elég, hogy homályt, kísértetet, árnyat, látomást legyőzzek. Igen, sötét van és borzalmas, itt veled minden megtörténhet, az öntelt gondolata aljas. Hosszú az utam, örökkévalóságra ítélt, szembe nézek a halállal és lám, fél, mert hamisan vall. Tudja, semmit sem ér, ezért inkább visszalép.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Драинац и друге песме, Културисток-Пресинг, Младеновац 2018. стр. 17.

Vlasta Mladenović Usud poezije – A költészet sorsa

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. –

Usud poezije   Moje je da pevam, svedočim o svemu, braneći istinu sam. Znam tu cenu.   Ne tražim milost, nemam Mecenu, niti sam istinit ikome potreban.   Ja sam jasan: pevam za sutra,  poštujući samo vreme, jedini, relavantni Sud.   Priznajem poezije usud.

A költészet sorsa   Költő vagyok, ahogy tanúskodok, az igazságot védem. Az árát ismerem.   Nem kérek kegyelmet, nincs Mecénásom, senkinek sem kellek, mert az igazságért kiállok.   Nem tagadom: az időt, az egyetlen mérvadó Bíróságot tisztelem és a holnapért kiáltok.   Beismerem a költészet sorsát.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Vlasta Mladenović У хрестоматитји Крупаре – A Daráló szedetében

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

У хрестоматитји Крупаре   У смирај дана, ево ме на северу Бачке, бескрајна поља равна, где звезде језде, трепере сјајне тачке.   И ја имам свог ата, лирски ветар са јужних Карпата, што ме носи, што ме витла изнад сваког зла.   Ја сам само папир који дрхће на ветру, али у Душанову, у старој Крупари, пронађох свој мир.

A Daráló* szedetében   Alkony, Észak-Bácska, immár itt vagyok, ahol a végtelen mezők felett csillagok vágtatnak, fénypontok remegnek.   Nekem is van paripám, költők szele a Dél-Kárpátok alján, az visz, cipel a megpróbáltatásokon át.   Csak szélben reszkető papír vagyok, de Zentaörsön, az öreg Malomban, megleltem nyugalmam.  *Zentaörsön az üdülőteleppé átalakított Darálóban évek óta szombatonként irodalmi esteket rendeznek. Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Правац, Пресинг Младеновац 2019. str. 17.

Vlasta Mladenović Вуков наук – Vuk intelme

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Вуков наук   Рече Вук мудро мени пиши тако да те читају и неписмени

Vuk1 intelme   Vuk a bölcs így szólt hozzám úgy írj hogy az írástudatlanok is olvassák   1Vuk Stefanović Karadžić (1787 – 1864) szerb filológus, nyelvész, a mai szerb nyelv sztenderdizálásának a kezdeményezője, e nyelv mai cirill írásának a megalkotója és helyesírásának a megalapozója.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Vlasta Mladenović: Drainac i druge pesme, Kulturistok-Presing, Mladenovac 2018. str. 31.

Vlasta Mladenović О ћутању је реч – A hallgatásról van szó

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

О ћутању је реч   (Небојши Васовићу)   Сви ћуте. А ћутати више не треба, у томе се већина слаже.   Шта се чека, да опет говорим ја. Хвала, нека.

A hallgatásról van szó   (Nebojša Vasovićhoz*)   Hallgatnak. Pedig hallgatni többé nem kell, ezzel mindenki egyetért.   De vesztegelnek, várják, hogy ismét én beszéljek. Köszönöm, megteszem.   *Nebojša Vasović, 1953 – szerb költő   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Vlasta Mladenović: Drainac i druge pesme, Kulturistok-Presing, Mladenovac 2018. str. 18.

Vlasta Mladenović Jedan dan u Subotici – Egy nap Szabadkán

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Jedan dan u Subotici   (zahvaljujući, Djordju Kuburiću i Ilešu Feheru)   Mirna je Bačka, dan odiše toplinom jutarnjeg sunca, prolaze ljudi ulicom kojom je hodao Danilo Kiš, svako nosi svoje radosti i muke, to je sve što imaju u životu. Ja sam gost, slepi putnik na brodu za nigde, koji ovde vidi samo lepotu. Da nije poezije ne bih na pučini Panonije bio, da nisam snio sve bi sada bilo drukčije. Odlazim iz ovog sjajnog grada, sa željom da se opet vratim. Jedini smisao je nada.

Egy nap Szabadkán   (köszönve Djordje Kuburićnak és Fehér Illésnek)   Bácska nyugodt, kellemes meleg, napsugaras reggel, sokadalom az utcán, ahol egykor Danilo Kiš* járt. Örömük, bánatuk velük van, ez minden, ami az életből nekik jut. Vendég vagyok, potyautas a sehová hajón, aki itt csak gyönyört lát. Ha nem lenne költészet, nem a Pannón tengeren lennék, ha nem álmodoztam volna, most minden más lenne. Remélve, visszatérek még, hagyom el ezt a remek várost. Egyedül, aminek értelme van, a remény.   * Danilo Kiš (1935 – 1989.) magyar származású ismert szerb költő, műfordító.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Vlasta Mladenović Лирска песма – Költemény

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. –

 

Лирска песма   Душа је моја мека као памук, лептир у коси, душа моја ветропир, гозба за богове, пир за ђаволе, кад пркоси, не воле је, кад говори, чује се мук.

Költemény   Lelkem pamut-lágy, hajzuhatagban pillangó, viharban lobogó, istenek tápláléka, ördögök martaléka, ha ellenáll, utálják, ha szól, a csend szól.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Локалитет и свет шаркаменских рима, Културисток-Пресинг 2017.

Vlasta Mladenović Асвини, Диоскури – Ashwin, Dioszkürösz

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. –

 

Асвини, Диоскури   Мом безименом брату близанцу, који је првога дана отишао у вечну ноћ.   Браћа смо по духу и крви, не зна се ко је први, а ко други, ваздан на стражи, он у тами, а ја на јави, и тако вечито, ја њега, а он мене тражи.

Ashwin, Dioszkürösz   Névtelen ikertestvéremnek, aki az örökös éjbe az első napon ment.   Testvérek vagyunk, lélekben és vér szerint is, nem tudni ki volt az első és ki a következő, állandóan őrállásban, ő a homályban, én a valóságban, és így örökkön örökké én őt, ő meg engem keres.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Локалитет и свет шаркаменских рима, Културисток-Пресинг 2017

Vlasta Mladenović Дан поезије и усамљености – A költészet és a magány napja

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. –

Дан поезије и усамљености   Дан је поезије. Светковине на Аулиди, у амфитеатрима, позориштима смрти, у циркусима страха, културно-уметничким центрима, празним библиотекама, испражњеним селима, перионицама мозгова, умивеним банкама, друштвима за заштиту животиња... А ја сам, читам тишину, скидајући патину, прашину са књига Драинца, Диса, Бранка, Бранка... Они нису имали свој дан, не беше њима данка, ао, моји данци, са истока зраци, осветлите ми друм, просветлите изгубљени ум.

A költészet és a magány napja   A költészet napja van. Ünnepelők Auliszban, az amfiteátrumokban, a halál színpadán, a félelem porondján, a művészetek- és kultúrközpontokban, üres könyvtárakban, kihalt falvakban, agymosodákban, megfürösztött bankokban, állatvédő társaságokban… Én meg egyedül, a csendet olvasom, Drainac, Dis, Branko, Branko… könyveiről a patinát, port törlöm. Saját sikerüket nem érték meg, számukra a megváltás nem jött el, ó, mi lesz velem, keleti fényáradat, világítsad ösvényemet, világosítsd fel az eltévedt szellemet.   Fordította: Fehér Illés

 Izvor: Vlasta Mladenović: Drainac i druge pesme, Kulturistok-Presing, Mladenovac 2018. str. 11.

Vlasta Mladenović ГМО – GMO

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. –

ГМО   Томиславу Маријану Билоснићу   Ћутим и слутим, Ново долази време – Ниче зло семе.

GMO*   Tomislav Marijan Bilosnićhoz   Hallgatok, sejtem Új időszak közeleg – Démoni mag hajt.   *GMO – génmódosított szervezet   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Vlasta Mladenović: Drainac i druge pesme, Kulturistok-Presing, Mladenovac 2018. str. 66.

 

Vlasta Mladenović Knjiga u tri primerka – Könyv három példányban

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. –

 Knjiga u tri primerka
 
Rade Drainac je štampao knjigu u tri primerka:
jednu za Tina,
jer jedino on zna šta je iskrena poezija,
o to je istina;
drugu za konobara,
jer za piće nije imao para;
treću za sebe, nek se nadje,
kad dodju da ga uhapse,
da imaju šta da zaplene,
a i za knjigu je sigurnije
u policijskoj arhivi, nego u biblioteci.
Zna se.
 
Izvor: autor
 
 
Könyv három példányban
 
Rade Drainac¹ könyveit három példányban nyomtatta:
egyet Tin² részére,
mert egyedül ő tudja, mi az őszinte költészet,
és ez tény;
a másikat a pincérnek,
mert italra nem tellett;
a harmadikat önmagának, legyen,
ha majd letartóztatják,
legalább lesz mit elkobozni,
és a könyv is biztonságosabb helyen van
a rendőrségi irattárban, mint a könyvtárban.
Köztudott.
 
¹Rade Drainac 1899 – 1943, szerb költő
²Tin – Tin Ujević 1891 – 1955, horvát költő
 
Fordította: Fehér Illés