Keresés ebben a blogban

2023. március 18., szombat

Vlasta Mladenović Кад пси утихну– Mikor a kutyák elhallgatnak

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. –

Кад пси утихну
 
Кад год звона бију,
стравично завијају,
туга се разлеже,
од које се срце
и душа јеже.
 
Знају пси, знају,
све више завијају,
урлик је њихов језив,
али док звона јече,
неко је још жив,
живот некако тече.
 
А кад звона занеме
и пси утихну,
о једном народу
сведочиће само песме.
 

Mikor a kutyák elhallgatnak
 
Mikor a harangokat félre-verik,
hátborzongatóan zúgnak,
a bánat az, ami hallatszik,
melytől a szív is,
a lélek is irtózik.
 
A kutyák tudatában vannak,
egyre hangosabban ugatnak,
üvöltésük dermesztő,
da míg a harangok hallatszanak,
létezik ember is, élő,
és az élet valahogy csak halad.
 
De ahol már a harangok nem szólnak
és a kutyák elhallgatnak,
népesség sincs, hogy voltak,
arról csak versek tanúskodnak.
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Драинац и друге песме, Културисток-Пресинг, Младеновац 2018. стр. 27.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése