|
Не плашим се више
„Господе, како се овде брзо смркава.“
Данило
Киш
Не плашим се више да омркнем.
То је довољно за почетак, први
корак,
да савладам мрак,
утваре, сенке, опсене.
Јесте мрачно
и јесте страшно,
овде може свашта
да ти се деси,
подла је мисао ташта.
Мој пут је дуг,
осуђен на вечност,
гледам смрт у очи
и, гле чуда, она се боји,
јер лажно сведочи.
Зна да ништа не значи,
зато се повлачи.
|
Többé nem
félek
„Uram, itt
milyen gyorsan sötétedik.”
Kiš Danilo
Többé nem félek a sötétben.
Kezdetnek, első lépésnek ennyi elég,
hogy homályt, kísértetet,
árnyat, látomást legyőzzek.
Igen, sötét van
és borzalmas,
itt veled
minden megtörténhet,
az öntelt gondolata aljas.
Hosszú az utam,
örökkévalóságra ítélt,
szembe nézek a halállal
és lám, fél,
mert hamisan vall.
Tudja, semmit sem ér,
ezért inkább visszalép.
Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése