Anđelko Zablaćanski Glušci
kod Bogatića 4. decembar 1959. –
Критичар Он ће свима рећи шта у стиху
твоме пише а не зна шта
си осећао док су ти
речи у очима коло
играле Он ће да
каже да то нема
смисла ни стила а не зна где су ти
мисли лутале док је свело
лишће на чежњу ти
падало Он ће да
суди и тупим
ножем да те коље песму да
преоре зло сема да
посеје а не зна како ти је
срце по белом
папиру скакутало Он ће да
каже душу да ти
кида и мери али не веруј
му јер своју
тугу свој бол и
сећања с њим немој
да делиш
|
A
kritikus Mindenkinek
elmondja versed
miről szól de nem
tudja mit éreztél amíg a
szavak szemedben
táncoltak Kijelenti semmi
értelme stílusa
sincs de nem
tudja gondolataid
hol jártak míg a
hervadt levelek sóvárgásodra
hullottak Bírál tompa
késsel öl a
verset felszántja gonosz
magot vet de nem
tudja szíved a
fehér papíron hogyan vert Nyilatkozik lelkedbe
vés és mér de ne
higgy neki bánatodat keserűségedet
emlékeidet vele
ne oszd meg Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Анђелоко Заблаћански: Птица на прозору, Српска књига
Рума, 2007.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése