Vasa Pavković Pančevo 3.
februar 1953. –
|
Сећање
на теткину сахрану
За тетка Иванку
Ваљало
је опрати руке
пре
одласка на сеоско гробље,
у
колони која је пратила
малени
теткин лес ...
Сећам
се: изљубио сам се
последњи
пут са свим преосталим
рођацима
са села.
Само
је један устукнуо
изговарајући
се неразумљиво.
(Умро
је 3 месеца доцније
од
рака грла ...)
Ваљало
је на сеоском гробљу
обраслом
коровом
узети
груменчић банатске земље
и
бацити га на теткин лес ...
И
после смо опет опрали руке
на
чесми у дворишту,
упамтио
сам:
тик
крај теткиних олтованих
жутих
ружа...
|
Nagynéném temetésére
emlékezve
Ivanka nagynénémért
Illett kezet mosni
a falusi temetőbe indulás
előtt,
gyalogosmenet kísérte
nagynéném kicsi koporsóját…
Emlékszem: a megmaradt
falusi rokonok közül,
utoljára,
mindenkit megcsókoltam.
Érthetetlenül motyogva
csak egy torpant meg.
(Három hónappal később
torokrákban halt meg…)
Illett a fűvel benőtt
falusi temetőben
egy göröngy bánáti földet
nagynéném koporsójára dobni…
Utána az udvari csapnál
ismét kezet mostunk,
megjegyeztem:
nagynéném oltott sárga
rózsái
mellett…
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: Васа
Павковић: У варљивом животу, КОВ, Вршац, 2012. стр: 27.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése