Živko Nikolić
Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –
Закаснио на воз сам закаснио на посао на све јер сам успут фотографисао облаке дрва нисам купио нисам насекао а зима само што није за дрва сам закаснио за све али облаке никада пре такве нисам видео и дуго сам у шаку иње сакупљао и дуго сам на себе заборављао а дрва нисам купио и на воз сам закаснио узалуд ми пободен стожер стоји узалуд моје јабуке опадају узалуд моје крушке моји ораси ја сам ветар ја сам облаке ја сам свице кроз недођију јурио и на све сам стигао 12. 9. –10. 11. 2018. Београд/Копривница
|
Lekéstem lekéstem a vonatról a munkáról mindenről mert útközben a felhőket fényképeztem fát nem vettem nem hasogattam a tél meg a küszöbön lekéstem a fáról mindenről de ilyen felhőket eddig sosem láttam és tenyerembe sokáig zúzmarát gyűjtöttem és magamról sokáig megfeledkeztem fát nem vettem és a vonatról is lekéstem a felettes hiába áll felettem almáim körtéim dióim hiába hullanak szél vagyok a felhőket a szentjánosbogarakat
járatlan utakon űztem és mindenhová elértem 2018. 9. 12. – 11. 10. Belgrád/Kapronca
|
Izvor:
Живко Николић: Светлост
на дну, Граматик,
Београд, 2020.
стр.
76-77.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése