Keresés ebben a blogban

2023. június 22., csütörtök

Živko Nikolić Закаснио – Lekéstem

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –

Закаснио
 
на воз сам закаснио
на посао на све
јер сам успут
фотографисао облаке
дрва нисам купио
нисам насекао
а зима само што није
за дрва сам закаснио
за све
али облаке
никада пре такве
нисам видео
и дуго сам у шаку
иње сакупљао
и дуго сам
на себе заборављао
а дрва нисам купио
и на воз сам закаснио
узалуд ми пободен стожер стоји
узалуд моје јабуке опадају
узалуд моје крушке моји ораси

ја сам ветар ја сам облаке
ја сам свице кроз недођију јурио
и на све сам стигао
 
12. 9. –10. 11. 2018. Београд/Копривница
 

Lekéstem
 
lekéstem a vonatról
a munkáról mindenről
mert útközben
a felhőket fényképeztem
fát nem vettem
nem hasogattam
a tél meg a küszöbön
lekéstem a fáról
mindenről
de ilyen felhőket
eddig
sosem láttam
és tenyerembe sokáig
zúzmarát gyűjtöttem
és magamról
sokáig megfeledkeztem
fát nem vettem
és a vonatról is lekéstem
a felettes hiába áll felettem
almáim körtéim dióim
hiába hullanak
 
szél vagyok a felhőket
a szentjánosbogarakat járatlan utakon űztem
és mindenhová elértem
 
2018. 9. 12. – 11. 10. Belgrád/Kapronca

Izvor: Живко Николић: Светлост на дну, Граматик, Београд, 2020. стр. 76-77.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése