Živko Nikolić
Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –
Додиривање зида једном сам се пробудио и
зид додирнуо као да никад пре нисам зид
додирнуо и бршљан који се низ њега
пружио и зрно прашине на њему остало сунце ми је понад чела титрало као да никад пре нисам сунце понад чела и ока имао тако се лако нешто у мени
кретало онда сам очи изнова склапао
и сањао како ми непозната девојка
црну ружу дарује као да никад пре нисам у
руци цвет имао тако сам је нежно низ пробуђену
улицу носио 1995. Београд
|
A fal
érintése egyszer ébredéskor
megérintettem a falat minta
azelőtt falat sosem érintettem volna és rajta
futó borostyánt se és rajta
maradt porszemet se a nap
homlokom felett vibrált mintha
azelőtt homlokom és szemem felett a nap sosem
vibrált volna valami légies
mozgott bennem majd
szemem újra lehunytam és álmodtam kezembe fekete
rózsát ismeretlen lány adott végig a
felébredt utcán oly gyengéden vittem mintha
virágot azelőtt sosem tartottam volna Belgrád,
1995. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
: Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка
јесен, 2021. стр. 20.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése