Živko Nikolić
Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –
 
  | Додиривање зида
 једном сам се пробудио и
  зид додирнуо
 као да никад пре нисам зид
  додирнуо
 и бршљан који се низ њега
  пружио
 и зрно прашине на њему остало
 
 сунце ми је понад чела титрало
 као да никад пре нисам сунце
 понад чела и ока имао
 тако се лако нешто у мени
  кретало
 
 онда сам очи изнова склапао
  и сањао
 како ми непозната девојка
  црну ружу дарује
 као да никад пре нисам у
  руци цвет имао
 тако сам је нежно низ пробуђену
  улицу носио
 
 1995. Београд
 
 | A fal
  érintése
 egyszer ébredéskor
  megérintettem a falat
 minta
  azelőtt falat sosem érintettem volna
 és rajta
  futó borostyánt se
 és rajta
  maradt porszemet se
 
 a nap
  homlokom felett vibrált
 mintha
  azelőtt homlokom és szemem felett
 a nap sosem
  vibrált volna
 valami légies
  mozgott bennem
 
 majd
  szemem újra lehunytam és álmodtam
 kezembe fekete
  rózsát ismeretlen lány adott
 végig a
  felébredt utcán oly gyengéden vittem
 mintha
  virágot azelőtt sosem tartottam volna
 
 Belgrád,
  1995.
 
 Fordította: Fehér Illés
 | 
Izvor: 
: Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка
јесен, 2021. стр. 20.
 
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése