Кажа о Симониди1 За њено рођење држане су
молитве, пред иконама дванаест
апостола гореле су свеће, да би јој последња,
најтрајнија, она пред иконом апостола
Симона, илити светога Петра, одредила име. Тако се тада чинило. Избачена из дечје
безбрижности, из гнезда у коме се
једина оглашавала женским
гласом, прешла је у пету брачну
краљеву постељу да крвљу своје невиности плати мир између српског
Двора и свог оца – цара Земље у тражењу
одбране. Тако се тада морало. Обешћашћена девојчица, више господарица него
супруга, без светородног плода
иза себе, постала је заштитница лажних пророка и
трбухозбораца, потом се огрнула
монашком ризом да заметне земаљске
трагове и учини их помало
светим. Тако се тада избављивало. Њена лепота обележила је
живот, из живота је прешла на
фреску, са фреске се винула на
небо, да би као небеско тело –
скамењено срце – кружила васионом, вечито зрачила, својом злом судбином уносила страх у друге. Тако се тада трајало. Слепило је дошло
касније: кад је видела мрак у коме се била изгубила, кад јој је неки некрст на зиду, мртвој, ископао очи! 1 Ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и пета супруга српског краља Стефана Уроша II Милутина. Након склапања мира између српског краља Милутина и
византијског цара Андроника II 1299, Андроник је понудио
Милутину руку своје малолетне кћери, као гаранцију мира и пријатељства између
две државе. Симонида је била
позната по својој лепоти, њена фреска у манастиру
Грачаница је једна од највреднијих фресака српског
средњовековног сликарства. Фреска је делимично упропашћена, па тако на слици
Симонида нема очи.
|
Mese
Szimoniszról1 Születésekor
külön imádkoztak, a tizenkét
apostol ikonja előtt gyertyák
égtek, hogy az
utolsó, a legkitartóbb, az a Simon
apostol netán szent
Péter ikonja előtti, nevét
meghatározza. Akkor
így tettek. A
gyerekkori gondtalanságból, a női
hangon egyedül megszólaló fészekből
kiragadva, az ötödik
királyi házastársi ágyba került, hogy
vérével, ártatlanságával fizesse
meg a szerb Kastély és apja
között – a császári
Ország védelmében kötött békét. Akkor
így kellett. A
szüzességétől megfosztott kislány, inkább
uralkodónő mint feleség, maga
mögött szent utódot nem hagyva, a hamis
próféták és hasbeszélők védelmezője
lett, majd
szerzetesi csuhát öltött, hogy
elrejtve a földi nyomokat azokat valahogyan
szentté avassa. Akkor
így szabadultak. Szépsége
az életet ünnepelte, az életből
freskóra költözött, a
freskóról a mennybe, hogy mint
mennyei test – kővé vált szív – az éterben
kerengjen, örökösen
közvetítsen, keserves
sorsával másokat
félelemben tartson. Akkor
így tartott. A vakság
később következett: amikor már
a homályt látta, amelyben
elveszett, egy
istentagadó a falon, a
halott szemét
kivájta! 1Szimonisz II. (Palaiologosz)
Andronikosz bizánci császár lánya és II. István Uroš Milutin szerb király
ötödik felesége. A Milutin szerb király és II. Andronikosz bizánci császár
közötti békeszerződés után, 1299-ben II. Andronikosz bizánci császár, a két
állam közötti béke és barátság biztonsága jeléül kiskorú lánya kezét
felajánlotta Milutin királynak. Szimonisz ismert volt szépségéről, a Gračanica-i kolostorban lévő freskója a középkori
szerb festészet egyik legérétkesebb freskója. A freskó sérült, Szimonisznak
nincs szeme, valaki kivájta. Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése