Živko Nikolić
Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –
|
Пред
олују
још понеки зрак
предвечерје у чаробни
одева плашт
и понека залутала птица
у даљини се оглашава
а чудесна светлост
од ока твог отргнута
све више плине
и студен се
под моје несташне
увојке завлачи
то као да олују најављује
та тешка упорна мисао
куда да се оде
а овде да се остане
то кад све што мирује
свеопшти прасак припрема
и он баш сада
управо почиње
|
Vihar előtt
az utolsó néhány fénysugár
az alkonynak még csodás
palástot kölcsönöz
egy-egy eltévedt madár
a távolból szól
a szemedből fakadt
lenyűgöző fényesség
meg lassan ködbe vész
és csintalan hajtincseimbe
dermesztő hideg
húzódik
ez mintha vihart jelezne
ez a kitartó súlyos
gondolat
hová menni
közben itt maradni
mikor minden nyugalomban
van
egyetemes csattanást készít
elő
és éppen
most kezdődik
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка
јесен, 2021. стр. 6.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése