Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –
Пијано праскозорје Сећаш ли се како смо месечини Слали пољупце додиром тишине И како су нас будили зрикавци Лутањем врхова прстију У роси страсне нам пути Сећаш ли се модрих капи у погледу Како смо длановима врелим Скупљали их с врхова жудње На заруделим летњим јабукама У нашим дрхтајима Сећаш ли се како је трава мирисала Испод наших стопа Док смо лутали једно у другом Пијани од праскозорја први пут У нашим уздасима
|
Bódult virradat Emlékszel-e a holdsugárnak a csend Érintésével csókot hogyan küldtünk És a tücskök ujjunk hegyén sétálva Hogyan ébresztettek bennünket Az üde harmatcseppekben Emlékszel-e tekintetünkben a kék
cseppekre Forró tenyerekkel hogyan Gyűjtöttük azokat a nyári piros almán A remegésünkben lévő Késztetés csúcsáról Emlékszel-e talpunk alatt Milyen illatos volt a fű Míg a virradatban bódultan Sóhajtásunkban először Közeledtünk egymás felé Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: autor
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése