Keresés ebben a blogban

2023. december 1., péntek

Željka Avrić Круг – A kör

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Круг
 
           оцу Ђурђу
 
Сједим под лозом
и ћутим заједно са мојим старим
 
Жаром његове цигарете
блистају давно заборављене ријечи
Бијаше то вријеме
кад ми се мијењаше зуби
Учио ме је стиду и успут
дробио орахе
 
Звао ме је
сине
и смјешкао брцима
Рука му бијаше тешка
тепања неспретна
 
У добра времена
из гнијезда његовог крила бјежали су страхови
у његовим причама могла сам да дохватим сутра
Звала сам га у сну
пркосећи мраку
 
Испод заораних обрва
каткад би сијевале муње
Причао је све нешто о образу
и како сам већ велика
Да лажем
 
Вријеме је опасало круг
 
Жар се полако сасуо пепелом
срце се у слутње запаучинало
 
Више нисам дијете
сад ме зове
кћери
Тражимо се у погледима
разумијемо у ћутању
 
Док држи ме за руку
немам образа да га лажем
 
Вријеме је
тата
 
 

A kör
 
                    Apámhoz
 
A lugasban ülök
és apámmal együtt hallgatok
 
A rég elfeledett szavak
cigarettája parazsával csillogtak
Abban az időben volt
mikor fogakat váltottam
Szégyenkezni tanított és közben
diót tört
 
Fiamnak
szólított
bajusza mosolygott
Karja súlyos volt
becézése suta
 
Az önfeledt időben
az ölében lévő fészekből menekült
a félelem
meséiben meg tudtam fogni
a holnapot
A sötéttel dacolva
álmomban hívtam
 
Felszántott szemöldöke alól
olykor villámokat szórt
Valamit a tisztességről mesélt
és ahhoz hogy hazudjak
már nagy vagyok
 
Körbe fogta az idő
 
A parazsat lassan hamu fedi
szívét kétségek gyötörik
 
Immár nem vagyok gyerek
most lányának
szólít
Egymást tekintetünkkel keressük
ahogy hallgatunk egyetértünk
 
Míg kezemet fogja
képtelen vagyok hazudni
 
Apám eljött
az a pillanat
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése