Biljana Milovanović
Živak Požarevac, 7. mart 1972. –
Таленат осми, игре престола
Поврх свега, имам талента за привлачење
Басиста, спортиста, историчара, психичких
Болесника, нарочито Песника,
Који супротстављају моју фигуру – фигурама
Које употребљавам док пишем, упоређујући
Свет причине и стварни свет у својим главама
У којима су они сами неодољиви заводници,
У дуплом огледалу, у чијем одразу не виде
Никога сем себе; повлачећи оштру границу
Између себе, са једне, и мене, са друге стране,
Будући да моје песме никако не смеју ометати
Њихову представу о Афродити која не може
Истовремено бити и Хера, и Артемида и Софија,
Јер зашто би, побогу, Стари Грци имали толико
Богиња да је у једној било могуће окупити бар две
Врлине? А Зевс је Зевс, један једини, на престолу,
Као, у осталом, и Син Божији.
Izvor: Биљана Миловановић Живак: Лирско копиле и
баба-тетке, Центар за културу, Пожаревац, 2019.
Tehetség nyolcadszor, trón-játékok
Mindenekelőtt, különös
tehetséggel vonzom
A Basszistákat, a
sportolókat, a történészeket,
Az Elmebetegeket, elsősorban
a Költőket,
Akik szereplőimet azokkal szembesítik
– akiket
Míg írok, szerepeltetek, összehasonlítva
A mesevilágot a valós
világgal, ők azok,
Akik meggyőződésük szerint
ellenálhatatlanul
Vonzóak, a kettős tükörben
önmagukon kívül
Senkit sem látnak; éles határvonalat húznak,
Az egyik oldalon ők vannak, a
másikon én,
Hisz előadásukat
Aphroditéről, aki egyúttal
Nem lehet Héra is, Artemisz
is, Szófia is,
Költeményeimmel nem
zavarhatom,
Az istenért, miért is tenném,
a Régi Görögök azért
Tiszteltek annyi istennőt,
hogy egy legalább két
Erénnyel rendelkezzen? Zeusz
Zeusz, az egyetlen,
A trónon, különben Isten Fia
is.
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése