Živko Nikolić
Koprivnica kod Zaječara 13. 11. 1958. –
Тиха одаја У трави, од
храста ни трага, још мање у
мом сећању. Ипак, нађе
се по неки жир који се у
кутак сакрио, мисао која
ровари: давно сам рекао да нећу да заборавим, све оне вечери у којима смо под храстом
ћутке седели и тек дамарима осећали да постоји
нешто изван нас, мимо нас. Мимо свих. Пулсира и измиче. Опиљак само
је мајушни траг, речено је давно у понор потонуло. Моја се кожа
најежила: опет је негде нешто почело да пробија опну, да се обрушава. Али, какав
је то само био храст од кога ни траг није остао а нама се и сада чини да је његова крошња
наша тиха,
недокучива одаја. 27. 12. 2013–29. 7. 2020. Београд/Копривница/Београд
|
Csendes háló A fűben nyoma sincs a
tölgynek, még kevésbé az
emlékezetben. Mégis, előbukkan egy-egy
sarokba rejtőzött makk, gyötrő gondolat: régen megfogadtam, nem fogom feledni azokat a tölgy alatt csendben együtt töltött estéket, melyekben csak ütőerünkkel éreztük, valami rajtunk kívül is létezik. Mindenen túl. Lüktet és illan. A fűrészpor csak apró nyom, a kimondott szó szakadékba
veszett. Libabőrös lettem: valami, valahol ismét
elkezdődött, membránt szakít, zuhan. De, milyen volt az a tölgy, melyből semmi sem maradt, bennünk meg, most is úgy
tűnik, koronája a mi csendes, megfejthetetlen
hálónk. 2013. 12. 27. – 2020. 7. 29. Belgrád/Koprivnica/Belgrád Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Живко
Николић: Светлост на дну, Граматик,
Београд, 2020.
стр.
82-83.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése