Ко зна кад и где Не памтим,
јуче је то можда било, а јуче се,
ко зна како, и кад, у навиљку
сена затурило. Не памтим, али јуче је било‚ у лету птице
преплашене, у блату,
на стази погрбљеној. То, када сам
у води свој лик назрео, то, када сам
у себи демона препознао, тада сам
спознао да је демон Твоје обличје, моја
љубљена, узео, да си део мене, а ја да сам прамен. Не памтим
када, али осећам да сам високо полетео,
и треперим. Ко зна кад, и ко зна како је тај лет отпочео. Ситна је роса све
прекрила, ако уопште
росе има у тим пустим пределима. 31. 3. 2016, – 16. 12. 2017. Београд
|
Ki tudja mikor és hol Nem emlékszem, talán tegnap történt, a tegnap meg, az
árnyak világába, ki tudja hogyan és
mikor veszett. Nem emlékszem, de
tegnap történt, a riadt madár röptében, a sárban, a meggörnyedt úton. Amikor a vízben alakomat megsejtettem, amikor önmagamban a démont felismertem, akkor értettem meg, hasonlóak vagyunk, szerelmem, részem vagy, én meg tincs vagyok. Nem emlékszem mikor, de érzem a magasba szálltam és vibrálok. Az a röpte, ki tudja mikor, ki
tudja hogyan kezdődött. Finom harmat takart be mindent, ha ezen a puszta vidéken harmat
egyáltalán van. 2016. 3. 31. – 2017. 12. 16. Belgrád
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése