Ilija Šaula Karlovac, 4.
decembar 1963. –
Срећно сутра
Хвала, то сутра је
у теби,
осетио сам га чим
сам га замислио,
све остало је
након.
У твом граду нисам
без тебе,
бићеш присутна све
време
и испратићеш ме у
кишну ноћ,
а знам бићеш у
мени, слободна као никад,
као на вратима
дечје собе
кад се желиш
уверити да ли је све у реду,
а сретнеш се са
радошћу која ти црта осмех на лицу.
Бићу оно твоје
дете ком највише верујеш,
а увек недовољно
сигурна и претерано брижна
молићеш кишу да не
пада и стискати ми руку
толико нежно да би
тај стисак читаво време
био на мојој шаци,
чак и у оном тренутку
кад будем потпуно
свестан да си далеко!
Izvor: autor
A boldog holnap
Köszönöm, az a holnap benned van,
a kezdetek kezdetén megéreztem,
minden más ezután következik.
Városodban nem vagyok egyedül,
mindig jelen vagy,
az esős éjben is kísérsz,
bennem, mint soha, szabad leszel,
mint a gyerekszoba ajtajában,
amikor meg akarsz győződni arról, minden rendben van-e
a boldogsággal találkozol, arcodra mosolyt rajzol.
Az a gyermeked leszek, akinek legjobban hiszel,
de nem eléggé magabiztos és túlságosan gondos,
megkéred az esőt, ne essen és kezemet szorongatod,
oly gyengéden, hogy az a szorítás szakadatlan
tenyeremen marad, abban a pillanatban is,
amikor tisztában vagyok azzal, messze vagy!
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése