Ilija Šaula Повратку из сна – Álomból-tért

Ilija Šaula Karlovac, 4. decembar 1963. – 

Повратку из сна
 
Опет сам заглавио у повратку, ко и куда некако, ја себи никако.
Ако у сну сретнеш неког себиповратника, знај да сам то ја.
Сањивих очију у друштву насмејаног вука,
са штапом у руци и два пара наочара;
једне за читање љубавне поезије,
а друге за посматрање модерне уметности.
 
А ти само спавај, нећу им дозволити да те буде,
те златне пчелице кад крену да беру мед.
Одвешћу их на сладолед и пићемо лимунаду
заслађену сирупом од јавора и листићем менте.
А онда … чујем музику, весеље,
најлепше народне песме и све лети од радости,
а ја на рубу твог сна, чувам те да те не пробуде.
 
Izvor: autor
 
 
Álomból-tért
 
Visszatértemkor ismét megtorpantam, ki-ki valamerre, én semerre.
Ha álmodban magához visszatérttel találkozol, tudd, én vagyok.
Álmodozó szemekkel mosolygós farkas társaságában,
a kezében bottal és két pár szemüveggel;
egyikkel szerelemes verseket olvas,
a másikkal a modern művészetet figyeli.
 
Te nyugodtan aludj, nem engedem meg, hogy felébresszenek,
azok az arany méhek, ha mézért mennek.
Majd fagylaltot adok nekik és sziruppal meg
mentalevéllel édesített limonádét iszogatunk.
És akkor… muzsikaszót hallok, vigadás,
a legszebb népdalok és örömmmámor,
de én őrzöm álmodat, nem engedem, hogy felébresszenek.
 
Fordította: Fehér Illés