Ilija Šaula Свуда је небо око нас – Mindenütt az ég van körülöttünk

 

Ilija Šaula Karlovac, 4. decembar 1963. – 

Свуда је небо око нас
 
Пусто ми лето без нашег надопуњавања:
мислима, речима, сновима.
Често помислим на тебе:
са жељи да ствараш и уживаш
у делу живота скројеном по твојој мери.
 
Сликам, па бих волео да си ту,
Пишем, па бих волео да питам – је л’ добро?
Шетам, волео бих да те сретнем,
погледам у небо, знам да горе ниси.
Нема те ни на дрвету,
у трави бих те видео, у води.
Ех како бих те волео у води,
претерано искрено.
 
Али кад завирим себи у груди,
видим те радосну,
осмехом усмереним према срећи.
 
Отварам врата широм, склопим очи, и пожелим...
Небо је свуда око нас,
Један корак дуг два живота,
Душа слике лови …
 
Izvor: autor
 
 
Mindenütt az ég van körülöttünk
 
Puszta a nyár: egymás gondolatokkal,
szavakkal, álmokkal kiegészítése nélkül.
Gyakran gondolok rád:
alkotsz és élvezed
az általad szabott életet.
 
Festek, szeretném, ha itt lennél,
Írok, jó lenne, ha megkérdezhetném – rendben van?
Sétálok, veled akarok találkozni,
az égre tekintek, tudom, nem vagy fönn.
A fán sem vagy,
a pázsiton, a vízben kereslek.
Igen, a vízben, igazán ott
 hancúrozni.
 
De ha mellkasomba nézek,
látom, vidám vagy,
mosolyod boldogságot sugároz.
 
Tárom az ajtót, szemem hunyom és kívánom…
Mindenütt az ég van körülöttünk,
Egy lépés két élet hossza,
A lélek képekre vadászik…
 
Fordította: Fehér Illés