Aca Vidić Анатомија једног самоубиства – Öngyilkosság-anatómia

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Анатомија једног самоубиства
 
И добро видим:
ВОЗ ТУТЊИ КАО НАПУЈДАНА КОЧИЈА

У мени 
Побеснели коњи Магле ноздрва и 
Крик што самог себе не чује

И нек ми вид проговори
У влат                  Ил' жбун
         ЈУРИШ ПРОМАЈУ! - шапну ноћна тмина

Воз је
         У мом погледу
                     У мом оку
ТРН!!!

Танка змијогмизна дужина
У дужицу ока се сужава

Хукнем одлазећом снагом

     МРТВИ СУ ДАЉЕ ДОПРЛИ ОД ЖИВИХ!!! -
  Јекну ноћна тмина

Ноћни лептири
                           Уплашени
                                                Немирни

Врапци нападају жбун
 
Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html
 
 
Öngyilkosság-anatómia
 
És jól látom:
A VONAT TÚLHAJTOTT KOCSIKÉNT ROBOG
 
Bennem
A Ködfelhő fékeveszett paripái és
Az önmagát nem halló sikoly
 
És szólaljon meg szemem világa
A kalászba              Vagy a bokorba
                HUZAT-ROHAM! – súgja az éj-sötét
 
A vonat
            Tekintetemben
                     Szememben
SZÁLKA!!!
 
Vékony kígyószerű hossz
Szemhosszra zsugorodik
 
A távozás erejével süvítek
 
     A HALOTTAK AZ ÉLŐKNÉL TUVÁBB ÉRTEK!!! –
  Sikolt az éjsötét
 
Éjjeli lepkék
                     Riadtak
                                   Nyugtalanok
 
A verebek bokrot támadnak
 
Fordította: Fehér Illés