Aca Vidić Ендимионов сан – Endymion álma

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Ендимионов сан   У маглини биће поезије И све почне с мислима о смрти И пођем снити   Смрт се засити и почне да пева   По просторима ветрови Ледене вејавице Веје предвечерје Војске се померају и завлаче у шанце Вади со ваздуху зенице   Само снежни човек моје лепоте Посећује гробља И крвари кроз снегове   И чопори завијају Кроз сметове и дубоке воде   Све зове на крв А крв моја кô лице из мрака   Ендимионов глас бауља из сна И само је ноћ Уз снежног човека

Endymion álma   Költészet a ködben lesz És minden a halálra gondolva kezdődik És nyugovóra térek   A jóllakott halál énekelni kezd   A térségben széllökések Napnyugtakor Jeges förgetegek élednek Hadak mozdulnak lövészárkokba húzódnak Sót váj a levegő szeméből   Csak a hozzám hasonló szép hóember Látogatja a temetőket És vérzik a havon   A hótorlaszokon és mély vizeken át Falkák is üvöltenek   Minden vért szólít A vérem mint a sötét arca   Endymion hangját hallom álmomban És csak éj van Hóemberrel   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.

Aca Vidić Hallelujah! – Hallelujah!

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –

Hallelujah!   или Минут ћутања за љубав      Алилуја љубави! Очи ти се окрећу као часовник Затрепери твоја укоченост Kао искидано време   А руке су ти тек отров Који остварује дејство Временским прокликтајем   II   Сухих немуштих усмина Сва утварна ходиш   Док се сунце над подеоцима Варљиво зането Загледа у твоју провалију Смежураног Нарцисовог лица   III                   У славу Господа — љубави! У славу Господа кажем:   Игре су ти тешке као лавља грива Задрхтури срце напуштено Ко заборављено тане испод ребра Смисао твог живљења је Изгубљен у травама      У спорама опалим од напуштености Као какве неме ватре У терету пепела згаснуле      Беле као врела девојачка млека   1986.

Hallelujah!   avagy Egy perc néma csend a szerelemért       Alleluja szerelmem! Óramutatóként forog a szemed  Merevséged szétszaggatott időként Remeg   Karod a valódi méreg Az idő sikolyával Éri el hatását   II   Száraz néma ajkakkal Kísértetként jársz   Míg a nap a délkörök felett Megtévesztve elbűvölve Bámul összeaszott Nárcisz-arcod szakadékába   III                   Az Úr dicsőségére – szerelmem! Az Úr dicsőségére mondom:   Játékaid oroszlásörény-súlyosak Borda alatt felejtett golyóként Remeg az elhagyott szív Életed értelme Füvesekbe veszett      Az elhagyatottságban elhullott spórákba  A hamu súlya alatt Elfojtott néma tüzekbe      Forró hajadontej-fehérek.   1986.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.

Aca Vidić Сенка из сна – Álombéli árny

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Сенка из сна
 
  Ево ме!
 
И ја,
Имао сам љубав изгубљену.
Где сам био?
 
И мртав је мртав овај дијамант у мојим грудима.
–  Ко свећа на ветру лелуја ми крик.
 
Кицошим се ту у сени
И тврдо плаћам трошени ваздух.
 
И све је као сенка смрти и ...
Ту остаје.
 
II
 
Уживај у болу ти мој врачу.
С тобом сам био.
 
Љубави су опустошене убице,
које сеју сне и смрт.
 
И то треба знати, Господе!
То треба знати ...
            Јер
Зелена пустош и ветар је
            у свим мојим очима.
 
Птица сам која тражи димњак
да ту подражавам
своју равнотежу.
 
III
 
Осећања,
                  јесу ли то окови које желиш имати?
 
            post scriptum
Кад очи ми затитрају,
љубави!
 
Сахрани ме крај старог
Камиљег гробља
 
У сну
Умрем ли!
 
1984.
 
Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.
 
 
Álombéli árny
 
  Íme, itt vagyok!
 
Én is
Veszítettem szerelmet.
Hol is voltam?
 
És mellkasomban halott, halott ez a gyémánt.
– Sikolyom gyertyaként lebeg a szélben.

Itt az árnyékban kacérkodok
És az elhasznált levegőért keményen fizetek.
 
És minden, mint a halál árnya és…
Itt marad.
 
II
 
Varázslóm élvezd a fájdalmat.
Veled voltam.
 
Feldúlt gyilkosok a szerelmek,
álmokat és halált vetnek
 
Ezt i tudni kell. Uram!
Ez tudni kell…
            Mert
Zöld pusztaság és szél
            honol szememben.
 
Kéményt kereső madár vagyok
hogy egyensúlyomat
ott leljem.
 
III
 
Az érzések,
                  általad kívánt bilincsek?
 
            post scriptum
Mikor szemem rebben,
szerelemem!
 
Az öreg Teve-temető
Mellé temess el
 
Ha álmomban
Meghalnék!
 
1984.
 
Fordította: Fehér Illés

Aca Vidić Брига – Aggály

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Брига                     С Р —  једини одговор   Пре извесног времена Забринуо сам те Велики пишче   Чудиш се Како сам Могао Јаку реч заменити за Пакао   Тајна је у венама   Разоткрити не можеш Ни боју моје крви   Твоје очи не виде све што уши чују     ОД КАДА МИ МУЊА СКАКАЛА ПО ГЛАВИ Радо мењам реч за било што   1984.

Aggály                     Sk —  az egyetlen válasz   Valamennyivel ezelőtt Gondba ejtettelek Nagy író   Csodálkozol A megfelelő Kifejezést Hogyan cserélhettem Pokolra   A titok a vénákban van   Vérem színét sem tudod Kideríteni   Szemed nem lát mindent amit füled hall     AMIÓTA FEJEMEN A VILLÁM UGRÁLT A szavakat előszeretettel bármire cserélem   1984.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.

Aca Vidić Господар тишине – A csend ura

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –

Господар тишине  
 
Алкионова песма
 
Нисам тужан ни кад не волим да певам
Само забезекнут у празно
 
Ја сам се у тишини родити знао
У буђењу ветровитог дана
И био понављање вештине ћутања у човеку
 
Као посвећену птицу
Прекрива ме морски вал
 
Себе сам утро у биљку
Искрио голу немоћ
У сенци тражио хладовину
У извесну тачку скупљао зеницу
 
Одазивао се на свој глас
Валовити глас из тужних уста
Кад проговори дубоко о себи
 
 
СВЕ ИЗ ДУБИНЕ ДОЗИВА СВОЈУ ТИШИНУ
И сенка трајног мира
Над тишином корњачиног оклопа
Отуђује своју душу да у тишину се врати
 
А галеби модри ...
Прекрива ме морски вал
Тишина тишином говори о тишини
Осмехом или
            Затезањем коже
Тишине трају много не говоре
Ћутањем ће да се огласе
ЗАБОРАВЉАЈУ СВЕ ШТО БИ ТРЕБАЛО
ДА ПАМТЕ
 
А галеби модри ...
 
Тишина страхује
Над гробљима: тих бруј и свитање
 
Главу дигнем на небо
Идем по свитање
 
Блиско томе:
ШТА ИМА МИРНИЈЕ ОД ДРВЕТА
Можеш га имати за пријатеља
(Пењући се њиме до неба!)
 
И звиждећи над водом
Убити тог aлкиона
 
Ту злослутну птицу
 
Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.
 
 
A csend ura
 
Alküoné dala
 
Akkor sem vagyok szomorú, mikor nem dalolok
Csak az ürességbe bámulok
 
A csendben születtem
A szeles nap hajnalán
És az emberben az ismétlődő hallgatás mestere voltam
 
Felszentelt madárként
Takar a tenger hulláma
 
Növénybe húzódtam
Tehetetlenség áradt belőlem
Enyhülést árnyékban kerestem
Szembogaram meghatározott pontba halmoztam
 
Önmagam hangjára válaszoltam
A szomorú szájból hullámzó hang eredt
Mikor a mélyből megszólalt
 
 
A MÉLYBŐL MINDEN A SAJÁT CSENDJÉT SZÓLÍTJA
És az örökös béke árnya
A teknős páncélzata felett
Saját lelkét arra ösztönzi a csendbe térjen vissza
 
A kék sirályok meg…
A tenger hulláma takar
A csendben a csend a csendről beszél
Mosolyogva vagy
               Bőrt húzva
A csend tartós sokat nem szól
Hallgatással jelentkezik
MINDENT FELED AMIT MEG KELLENE
JEGYEZNI
 
A kék sirályok meg…
 
Csend reszket
A sírok felett: csendes moraj és virradat
 
Fejem az ég felé emelem
A virradatért megyek
 
Ezzel rokon:
A FÁNÁL MI CSENDESEBB
Barátod
(Segítségével az ég felé kapaszkodsz!)
 
És a víz felett fütyörészve
Megölöd Alküonét
 
Azt a vészhozó madarat
 
Fordította: Fehér Illés

Aca Vidić Песма поклоњења у времену– Hódolat-vers az időben

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Песма поклоњења у времену   Гласине су опустошене зидине Трулих маховина   Говорила си кроз врата Неко је говорио безобразне речи Старац је причао о хлебу   Ветар је дувао јако расипао говоре   Придигнут промајом Кô свод над морем увече Изгледао сам И видео свој безизворни сан   Као тајни гласови умирале птице По празним одајама   Пролазио је ветар као прст кроз живу Нит танка као срна њихала се На врпци осмеха   Јављали се пацови и плиме Паучине Из својих малих живота Мутави од неговорења   Растрчала се празнина по гатовима Паробродских линија Тишина се умигољила у муљ И ти си као уморни миш посегнула у самоћу   О свему сам ти већ говорио из урођеног стида   Завијао је дан Плакао гласом   Као крадљивац пламена што долазио је Да ти се огледа у очима   Јахао сам према дрворедима   1982.

Hódolat-vers az időben   A szóbeszéd a rothadt moha Csupasz fala   Ajtón keresztül szóltál Valaki káromkodott Egy öreg a kenyérről mesélt   A beszédet az erős szél szórta szét   A huzat a magasba vitt Úgy tűnt este a tenger felett Boltozat vagyok És megláttam forrás nélküli álmomat   Az üres fülkékben a madarak Titkos hangokként haltak meg   A szél mint ujj a higanyban járta át A mosoly szegélyén vékony szál Ringott   Patkányok és pókhálók Szerény életükkel Szótlanságra ítélten Jelentkeztek   Üresség terült szét A gőzhajógátakon A csend posványba húzódott És te is fáradt egérként a magányba   Eredendő szégyenből már mindenről beszéltem   A nappal hangosan Zokogott   Lángtolvajként aki azért jött Hogy veled megmérkőzzön   Lovagoltam a fasorok felé   1982.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021. стр. 15-16.

Aca Vidić Слике из дубине зенице – Képek a szembogár mélyéből

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Слике из дубине зенице   Пада тиха киша тиха тишина А упорна днев котрља паучину Невидљиву празнину претаче у трагове Ходање вршка дојке кад видим Дивим се - Повратак је животу! У бит својих поноћи Закључавају се обични У обичним собама Тишина пред свитање овој слична је Лептирима долазе пауци У невидљиве ноћне посете Својим миром Подражавам моћ оружја

Képek a szembogár mélyéből   Esik a csendes égi áldás a megnyugvás A pókhálót meg a mindennapok görgetik   Láthatatlan ürességet önt a nyomokba   A mellbimbó mozdulatát figyelve Gyönyörködök – Visszatérek az életbe!   Saját éjfélük lényegébe Hétköznapi szobáikban A hétköznapi emberek zárkóznak   Ez mint a virradat előtti csend   A pókok a lepkékhez titkos Éjjeli látogatóba mennek   Nyugalmammal A fegyver hatalmát támogatom   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html

Aca Vidić Гимнастика за мозак – Agytorna

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Гимнастика за мозак
 
Поезија је као цркотина!

Човек из сенке и опушци

Зазидан прошлошћу уморан
        Идилично спава

С друге стране:
      Живот као Двојник сна

Затворени капци су рај за очи ноћи
  Глувоћа за успаваност
      Укупна апстенција

Мозак је поезија кроз ветар дува
      Пустињском прашумом
             Тунел што задржава влагу кречњацима
                    И светлост у утроби тла

Нема смрти међу ратницима светлости
        Док својим сечивима показује пустош
                  Мачете за пут кроз прашуме и папрати

Знај да ко сам да знам!

Не уздржавај се од бола ако можеш
    Величанствено да га досегнеш
         Величанствено да крвариш
              По својим траговима


                                               Док их сенка по мрљама крви
                                                   Злоставља и напушта

            Поезија трагова је то Крварење
                   Злостављање
                          Напуштање
                               и Опраштање

                                          Вежба за мозак и утроба мозга
                                 И свилене   кости
                                            Што прескачу препреке
                                                       Њеним световима

Поезија је измрцварена лешина ветра
            Прах грома у олуји
                  Аскета
 
Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html
 
 
Agytorna
 
A költészet tetem!
 
Árnyékember és szivarvég
 
Múlttal körülzárt fáradt
      Nyugodtan pihen
 
Egyébként meg:
      Az élet az álom Hasonmása
 
A zárt szemhéj éjjel a szem mennyországa
  Álomba szenderült süketség
    Önmegtartóztatás
 
Az elme költészet szél fúj
      A sivatagi őserdőn keresztül
            A mészkőnek nedvességet magtartó alagút
                    Fénysugár a talaj gyomrában
 
A fényharcosok között ismeretlen a halál
        Míg pengéikkel a pusztulást mutatják
                  Utat vágnak az őserdőn a páfrányosan
 
Tudd hogy ki vagyok hogy tudjam!
 
Ha teheted a fájdalomnak ne vess gátat
  Magasztos ha egyáltalán eléred
    Magasztos ha nyomodban
       Csepeg a véred
 
 
                                      Míg az árnyék a vérfoltokat követve
                                            Bántalmaz és elhagy
 
            A költészet nyom azé a Vérzésé
                 a Bántalmazásé
                         az Elhagyásé
                                 és a Megbocsátásé
 
                                            Agytorna és az agy meg a selymes
                                      Csontok gyomra
                                              Melyek világával ugorját át
                                                         Az akadályokat
                                           
A költészet a szél csonkított teteme
          A viharban villámpor
                   Aszkéta
 
Fordította: Fehér Illés

Aca Vidić Одох у пећину – Barlangba indulok

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Одох у пећину            Бранку Јездић - Дефи,                         стоглавом алкохоличару Идем у пећину Да се Заливадим Има Тамо Биљке Тамо Има Зеленог откоса                            (што ће ми                                помоћи да умрем на сметлишту!) Усред Зеленооких Мржњи Идем у корен да се задрвеним ТАМО ИМА СРЕЋАН МИР !

Barlangba indulok                    Branko Jezdić – Defihez,                             a százfejű alkoholistához   Barlangba megyek Hogy Mezőre érjek   Ott Vannak Növények   Ott Van Zöld kaszálék                                         (az segít                                              majd hogy a szeméttelepen végezzem!)   A zöldszeműek Gyűlöletének Közepette Megyek a gyökérhez szarusodni   OTT BOLDOG NYUGALOM VAN !   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html

Aca Vidić Паралелне стварности – Párhuzamos valóságok

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Паралелне стварности   Никад да сване Нити да угледам Ватре дана Очи поделила срџба У бели жар и завесу ноћи Кад пали смо у јаме Стали су нам на главе Где се светлост укаже Ту се и завршава Као мала лажна ноћна узбуна

Párhuzamos valóságok   Sehogy sem virrad Immár a dél lobogását Sem látom   A szzem által megosztott harag Fehér parázs és éjfüggöny   Mikor a szakadékba estünk Fejünkre álltak   Ahol a fény megjelenik Kicsiny hamis éji riadóként Meg is szűnik   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html

Aca Vidić Анатомија једног самоубиства – Öngyilkosság-anatómia

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Анатомија једног самоубиства
 
И добро видим:
ВОЗ ТУТЊИ КАО НАПУЈДАНА КОЧИЈА

У мени 
Побеснели коњи Магле ноздрва и 
Крик што самог себе не чује

И нек ми вид проговори
У влат                  Ил' жбун
         ЈУРИШ ПРОМАЈУ! - шапну ноћна тмина

Воз је
         У мом погледу
                     У мом оку
ТРН!!!

Танка змијогмизна дужина
У дужицу ока се сужава

Хукнем одлазећом снагом

     МРТВИ СУ ДАЉЕ ДОПРЛИ ОД ЖИВИХ!!! -
  Јекну ноћна тмина

Ноћни лептири
                           Уплашени
                                                Немирни

Врапци нападају жбун
 
Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html
 
 
Öngyilkosság-anatómia
 
És jól látom:
A VONAT TÚLHAJTOTT KOCSIKÉNT ROBOG
 
Bennem
A Ködfelhő fékeveszett paripái és
Az önmagát nem halló sikoly
 
És szólaljon meg szemem világa
A kalászba              Vagy a bokorba
                HUZAT-ROHAM! – súgja az éj-sötét
 
A vonat
            Tekintetemben
                     Szememben
SZÁLKA!!!
 
Vékony kígyószerű hossz
Szemhosszra zsugorodik
 
A távozás erejével süvítek
 
     A HALOTTAK AZ ÉLŐKNÉL TUVÁBB ÉRTEK!!! –
  Sikolt az éjsötét
 
Éjjeli lepkék
                     Riadtak
                                   Nyugtalanok
 
A verebek bokrot támadnak
 
Fordította: Fehér Illés

Aca Vidić Дубљење на глави – Fejtetőn

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Дубљење на глави   Нећеш заспати ни ноћас Јер ти си рупа на сопственом падобрану А твој сан је падобран И ових ноћи се нема сна Обликујеш позадину стварности Дубљењем на глави А   п о т о м СВОЈ ПОНОС ПРОГУТАЈ! Шта носиш у себи Видим када пљујеш (Пљујем и у лице Ако не разумеју ме!) Све смо ближи месту смрти НИКО НЕЋЕ ЗАСПАТИ Тамо су сенке: Одлазе и долазе ............................. Једном сео сам у погрешан воз А кочничар је почео да виче: "ПЕВАЈ АКО СИ СРЕТАН!" Више НЕ!

Fejtetőn   Ma éjjel sem alszol el Mert saját ejtőernyődön vagy luk   Álmod pedig az ejtőernyő És ezen éjjeleken nincs álom   A valóság hátterét formálod Fejtetőn   M a j d N Y E L D   L E   B Ü S Z K E S É G E D!   Mit hurcolsz magadban Meglátom mikor köpsz   (Szembe is köpök Ha nem értenek meg!)   A halál helyéhez egyre közelebb vagyunk SENKI SEM ALSZIK EL   Ott árnyak vannak: Mennek és jönnek ………………….   Egyszer téves vonatra szálltam A fékező meg elkezdett ordítani: ‟DALOLJ HA BOLDOG VAGY!”   Immár NEM!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html

Aca Vidić Дамофилов бич – Damoklész korbácsa

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Дамофилов бич   Пре века векова У Хени Дамофил нареди бичевање нагих робова Бич је "закон правде" ОН четворопрегом обилази поседе                                   II КО ВЕЋИ    к о њ и    или    р о б о в и питамо се                                    ништа мање ДА ЈЕ ДАМОФИЛОВ БИЧ  или  ОН САМ "Бич је мој Језик Сицилије" - Викао је                                    III Робови га куну Док их обнажене пред боговима бичује и Усијаним жигоше жигом                                                                      IV Како му се сваким замахом бич лепио уз тело Избезумљен Разбеснео Себе уби                                     V Богови били одлучили да његова окрутност Лична му пропаст буде И тако би

Damoklész korbácsa   Századokkal ezelőtt Henában Damoklész parancsára meztelen rabokat korbácsoltak   A korbács „az igazság törvénye” Ő birtokait négyesfogaton járja   II KI A NAGYOBB    a  l o v a k   vagy    a   r a b o k tesszük fel a kérdést                                                illetve DAMOKLÉSZ KORBÁCSA  vagy   Ő MAGA   „Enyém a korbács Szicília nyelve” – Üvöltötte   III Átkozzák a rabok Míg őket az istenek előtt meztelenül korbácsolja és Izzó bélyegzővel bélyegezi   IV   Ahogy minden lendítéskor a korbács testére csavarodik Eszét vesztve Dühében Önmagát öli meg   V   Az istenek döntötték el barbársága Önmaga veszte legyen   És bekövetkezett   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html

Aca Vidić Емпедокле – Empedoklész

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Емпедокле
 
И ти би био бог или његов облик подозрив
Да си
Емпедокле!

Скок у Етну схватио си
СПАСОМ ДУХА ОД ТЕЛА

                       II

Кратер је пун
За натраг

Васељена обична раскош


                      III

Причекај и ти !
Опасне побожности би сазнале умишљену несрећу

Мир треба вратити чарима подземља

Погнуте сени
Лобања из утробе
Тек што се помаља
                                              
                                      1983
 
Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html
 
 
Empedoklész
 
Te is isten lennél vagy gyanakvó alakja
Ha
Empedoklész lennél!
 
Az ugrást az Etnába
A LÉLEK TESTTŐL VALÓ MEGVÁLTÁSAKÉNT fogtad fel
 
                       II
 
A kráter visszafelé
Tömve
 
Az űr közönséges bőség
 
 
                       III
 
 
Te is várj!
A képzelt szerencsétlenség veszélyes vallások tudtára jutna
 
A békét az alvilág igézetébe kell visszajuttatni
 
Görnyedt árnyak
A bensőből a koponya
Éppen hogy feltűnik
 
                                        1983
 
Fordította: Fehér Illés