Verica Preda PreVerica Жалфија – A zsálya

Verica Preda PreVerica Kruščić, 1966. –  

Жалфија
 
О њој нико неће написати
свевременску риму
jер њени сокови су горки
као живот сељака надничара
и скитнице испод моста
 
њени издробљени цветови
личе на усахлу удавачу
и девојку којој нико није посветио песму
 
од њеног ће мириса безглаво бежати
као што се окрећу лица од сиромаштва
и књига распалих корица
 
за њено постојање неће марити
све док мудрости наших неписмених предака
не заличе и постану последња нада
и капљица зноја сахарске пустиње
све док опори мирис
не разбистри очи
а кад прогледамо
испод невидљивог
и између неприметног
препознаћемо злато изнад камена
и са колико сласти и страсти
надничар на сто оставља хлеба и радости
колико су снажни замаси
одрпаних рукава који се боре са силом таласа
да би сачували топлоту непознатих образа
и како је брига за сестрино дете
девојке неотпаковане спреме
велика као туга и истинита као љубав,
и како нам најискренији одговори стижу
из коре црне земље и недокучивих небеса
 

п.с.

Између горчине сокова

и отужности бивања,

све у животу има своју лепоту, тајну

и разлог постојања,

али, само онај, рођен по одразу Свевишњег

или је изникао из Адамовог ребра,

који у небо, без задршке гледа,

добио је дозволу

да вредности препозна.

 
Izvor: Верица Преда ПреВера: Post  skriptum ОГЛЕДАЛА БИТИ, Libertatea NIU Панчево, 2024. стр. 8.
 
 
 
A zsálya
 
Soha senki sem fog róla
örökérvényű költeményt írni
mert nedvtartalma keserű
mint a napszámos parasztok
és a hídalatti csavargók élete
 
részekre bontott virágai
hervadt eladó menyecskére
versbe nem foglalt lányra hasonlítanak
 
illatától hanyatt-homlok menekülnek
ahogy a tekintetek elfordulnak a szegénységtől
a széthullott könyvektől
 
jelenlétével nem törődnek
mindaddig míg írástudatlan őseink bölcsességének
köszönve utolsó reményként
a szaharai pusztaság izzadtságcseppjeként fel nem tűnik
mindaddig míg fanyar illata
ki nem tisztítja a tekintetet
amikor szemünk kinyílik
a láthatatlan alatt
az észrevehetetlenek között
a szikla felett felismerjük az aranyat
milyen élvezettel szenvedéllyel
teszi a napszámos az életet adó kenyeret az asztalra
milyen erősek a hullámok erejével
küzdő összekarmolt karok vetései
hogy megőrizzék az ismeretlen arcok melegét
hogy a húgom gyermeke
a még felkészületlen lány utáni aggodalom
bánat-nagyságú és szerelem-igaz
és a tényleg őszinte feleletek
a fekete föld kérgéből az elérhetetlen égből érkeznek
 

p. s.

A nedvtartalmak keserűsége

és a lét keserve között

az életben mindennek meg van a szépsége, titka,

létének értelme,

de csak az, aki a Mindenható tükörképére született

vagy Ádám bordájából ered, aki az égre

kétkedés nélkül tekint,

kapott engedélyt,

hogy felismerje az értékeket.

Fordította: Fehér Illés