
Dejan Spasojević Loznica 19. 01. 1978. –
|
Aфоризми
XII. Њихово
понашање вријеђа чак и вјештачку интелигенцију. Народ се брани
ћутањем, не јавља се да је жив. Против жениних
аргумената брани се ћутањем. Сви
смо ми у стању, само различитом. Џаба ти је што си
њихов, кад ниси свој. Буди мушко -
признај жени да је у праву. Генерацијама које
одлазе створили су лијепу будућност. Од
подлих и лукавих пријатеља научио сам да су непријатељи човјекова судбина. Опасни
умови не знају за милост и достојанство. Истина,
истина и само истина, ма каква она била. Зуб
времена нагриза и највећу рђу и то је нека утјеха. Почели
су да нам продају маглу, а ми се све мање видимо. Толико
су себични да су почели производити
чоколаде са поруком „само
ја’’. У
друштвено корисном хладу сви смо у вођиној сјенци.
|
Aforizmák XII. Viselkedésük még a
mesterséges intelligenciát is sérti. A nép
hallgatással védekezik, nem jelzi, hogy él. A nő érvei
ellen hallgatással védekezik. Mindannyian állapotban
vagyunk, csak különbözőekben. Hiába vagy az övék, ha nem
vagy magadé. Légy férfi
– ismerd el a nőnek: igaza van. A jövő
nemzedéknek szép jövőt biztosítottak. Az aljas és ravasz
barátoktól tanultam meg, hogy vannak ellenségeink: emberi sors. A veszélyes elmék malasztot,
méltóságot nem ismernek. Igazságot, igazságot,
csakis igazságot, bármilyen legyen is. Az idő foga mindent kikezd,
ez is valamilyen vigasz. Ködöt kezdtek árulni, mi
egyre kevesebbet látunk. Annyira önzők, hogy a
csokoládét a következő felirattal kezdték gyártani: „csak én”. A társadalmilag hasznos
árnyékban, mindannyian a vezér árnyékában vagyunk. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: Дејан Спасојев
ић:
Исклесане
мисли – афоризми, АСоглас, Зворник, 2025.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése