Dejan Spasojević Loznica 19. 01. 1978. –
|
Aфоризми XIV.
Књига му је мрак, зато не дају да угледа свјетлост дана.
Кад кренеш да причаш о себи и стању у друштву
или ћеш критиковати или показати амбицију , а то носи ризик,
тако да је најбоље ћутати.
Сво је добро док људско понашање не почне да
вријеђа вјештачку интелигенцију.
Пожељне су оштре мисли и блага нарав.
Смјеста су поручили: доста је тапкања у мјесту!
Археологија ума: копање по сјећањима и
успоменама.
Џаба му је што је њихов кад није „сав свој’’.
Развој вјештачке
интелигенције код нас је дошао до оне народне „Aл ти доћи ћу ја’’.
Били су као шипка и
бубањ све док није пролупао.
Џаба исписујемо
историју кад нам је стално мијењају.
Њихово понашање вријеђа чак и вјештачку
интелигенцију.
|
Aforizmák XIV.
A
könyv számára homály, napvilágra ezért nem engedik.
Ha önmagadról
vagy a társadalomról beszélsz, vagy bírálsz vagy becsvágyat mutatsz, ez
viszont kockázatos, hát jobb, ha hallgatsz.
Minden
rendben van, míg az emberi magatartás el nem kezdi sértegetni a mesterséges
intelligenciát.
Üdvös
az éles elme és a békés természet.
Helyben
azt üzenték: elég volt a helyben topogásból.
Elme-archeológia:
kutatás az emlékekben, örökségben.
Hiába
az övéké, ha „nincs magánál”.
A mestersége intelligencia fejlődése nálunk elérte
a közmondás szintet: „Majd gyüvök”.
Úgy éltek, mint az ütő és a dob, míg el nem tört.
Hiába írjuk a történelmet, mikor állandóan
változtatják.
Viselkedésük még a mesterséges intelligenciát is
sérti.
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Дејан Спасојевић:
Исклесане мисли – афоризми, АСоглас, Зворник, 2025.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése