Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –
|
На коленима
Осипа ли се, драгано,
твоја самоћа јутрос као моја?
Ослушкујеш ли хук тричавих наших свађа
што се умножавају у грудву смрти?
Из пламена мотрим твоју сенку.
Ја ти се нећу вратити.
Ја ти се нећу враћати о
нако спокојан
као у дане када је кошава витлала
лишће и тањире
изнад наших глава у студентској мензи.
Обожаваћу те као силу у даљини
што корача у неизвесно.
Одржи се у седеф-јутру,
у лахору чежње,
одржи се на коленима, љубави!
|
Térden
Kedvesem, ma reggel
magányod,
akár az enyém, omlik-e?
A halál rögében szaporodó
sivár veszekedéseink
kesergését hallod-e?
Árnyékodat lángokból
figyelem.
Hozzád vissza nem térek.
Hozzád vissza nem térek o
lyan nyugodtan
mint mikor a kosava1
fejünk felett
az egyetemista étkezdében
a lombozatot és a
tányérokat kavarta.
A bizonytalanságban baktató
messzi erőforrásként foglak
imádni.
Maradj meg a csillogó
kora-reggelben,
a vágy fuvallatában,
térden is, kedvesem!
1kosava – dél Duna-menti kegyetlenül hideg, erős szél
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése