Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. –
|
У
страшној усамљености
У страшној усамљености на Тресибаби
Небу се ближи Песник
Зоран Вучић
Преобразила се шума свезали пути
Увенуле траве биље жути О ви Сораби
Како је дивно самовати у источној гори
Тишина најбоље зна певати И
нећу
Те дивне птице које одасвуд долећу
Не не умире песник само песму твори
Даљи се обећани град то магично сутра
Небо уплакано хита ка црној рупи Са
Укусом магле на измаку лета Сваке своје
Зиме у мразноме стиху одболовах јутра
Двори моји часни полетите високо
Песмо Царство је моје врвина за небо 1 Врвина за небо је назив књиге поезије на дијалекту Зорана Вучића (врвина = стаза, путања)
|
Mélységes egyedüllétben
A Tresibabán1 a mélységes
egyedüllétben
közelíti Zoran Vučić2
a költő az eget
Átváltozott az erdő gubancoltak
az ösvények
A fű hervadt a növények sárgultak
Ó Szerbek
Megnyugtató a magány a
keleti hegyekben
Legszebben
a csend dalol Együtt ezekkel
A mindenünnen ideszálló csodás
madarakkal
A költő nem hal meg a
költészet életben tart
Távolodik az ígéret városa
a mágikus holnap
Sírva halad a fekete lyuk
felé az ég
Ködbe burkoltan immár a
nyár végén
Versekkel éljük túl a telet
várjuk a reggelt
Lírával gondozott kertem a
magasba emelkedj
Oda Költészetem világa Út
a mennybe2 vezet
1Tresibaba (ejtsd: Treszibaba) – hegy Szerbia délkeleti
részén
2Zoran Vučić (ejtsd: Zorán Vucsity, Okolište kod
Svrljiga, 14. jun 1947. –) szerb
irodalmár, költő egyik verseskötetének címe.
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: Обрен
Ристић: У горама чудо, Исток, Књажевац, 2017.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése