Rade Šupić Lazarevac 3.
decembar 2000. –
|
Allegro
Будиш ме очима
које затварају небо
1.
Можда имамо једну једину сличност што нас раздваја а то је име цвета који волимо Јутро и дивне Очи које су умрле у својој несавршености
2.
Када бих поново ушао у ту шуму спаса верујем да бих се присетио свог погубљења ту где Почивају сва буђења и моје око у првом делу мене Ал не вене реч већ сиромашна жеља да се проживи живот који ће други само осетити рукама Рекао сам све што сам желео да пробудим на овом свечаном тлу ал света нема у сну речи који тражим |
Allegro
Eget záró szemekkel ébresztesz
1.
Talán
egyetlenegy
párhuzam
választ
el bennünket
a
szeretett
virág
neve
A
Reggel és a saját gyarlóságában meghalt
gyönyörű
Szem
2.
Ha
ismét ebbe
a
megváltás erdejébe mennék
itt
ahol minden ébredés
és elsődleges
részem
szeme
is Nyugszik
hiszem
kivégzésem
eszembe
jutna
Nem a
szó hervad
a földönfutó
kívánság
élni
az életet
melyet
mások
csak
kezekkel éreznek
Amit
akartam
elmondtam
hogy ezen a szent földön
felébresszem
de a
keresett szavak álomvilágában
senkit
sem találok
Prevod:
Fehér Illés
|
