Jelena Andrić Višegrad, 2. 11. 1984. -
|
Сеоски занатлија
У мом селу
Није постојао прави фризер
Па су свима главе
Личиле једна на другу
Још као дијете сјећам се
Да је код ђеда долазио
Комшија Манојло
Звали су га брицо
Иако му то
Није било занимање
Имао је ћелу насред главе
А у устима је зијевала
Увијек иста рупа без зуба
Плашила сам се
Да је у џепу радничког мантила
Носио и клијешта
Док је у рукама
Држао салонски чешљић
И радио о глави
Недужним сељацима
Скривала сам иза колибе
У којој је бака редала
Тек помужено млијеко
Сваки пут кад би се ђеду
Умањиле уши
И молила Бога
Да му остаци длака
Не падну на уста
|
Falusi iparos
Falunkban
Fodrász nem létezett
Nos a fejek
Egymásra hasonlítottak
Még mint gyerek emlékszem
Tatámhoz a szomszéd
Manojlo járt
Borbélynak szólították
De valódi mesterségét
Senki sem tudta
Feje búbja tar volt
Szájában meg mindig
Ugyanazon fogatlan lyuk ásított
Féltem
Hisz kezében míg
Finom ollót tartott
És a mit sem sejtő parasztok
Fején dolgozott
Munkaruhájában
Harapófogót is rejtett
A kunyhó mögé bújtam
Ahová nagyanyám
Az éppen megfejt tejet sorakoztatta
Mindig
Mikor tatámnak kisebb lett a füle
Kértem az Istent
A maradék szőrzet
Ne a szájába essen
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
https://www.onlajnpoezija.com/2023/12/jelena-andric-seoski-zanatlija.html?fbclid=IwAR3eb_hW-WnDa578IAfZQ9LiFmyH6j0wuPJmHXXAMoLdm3225xLhhkyzdes
