Ranko Preradović Краљева вечера – A király vacsorája



Ranko Preradović, Vršani kod Prnjavora 1944 –

Краљева вечера

краљ се гости својом главом и ордењем

луђацима је на уму сребрна мрежа

у коју ухваћени до костију оголели

до исцрпљености ожеднели а пресрећни

смеју се ругобно забављајући звер

која се њиховим смехом и мукама храни

већ смо до грла у некој тешкој тами главе

живе бакље братије непристрасне

краљ се гости својим срцем раскомаданим

уживајући у музици сијамских близанаца

који свирком на каменим виолинама

оглашавају смирај дана

краљ вечера своје тело и пије крв

а потом задовољан леже у светлофосфорсну постељу

и време сасвим престаје за луђаке

ко зна када и како ће се краљ пробудити

A király vacsorája

önmagával és kitüntetéseivel vendégeli meg magát a király

a bolondok meg az ezüst hálóra gondolnak

melybe belegabalyodtak és aszalódtak

a végkimerülésig szomjaztak de gondtalanok

a vadnak köszönve kísértetiesen nevetnek

aki kacajukkal és sínylődésükkel táplálkozik

már nyakig vagyunk a sűrű sötétben

mint pártatlan élő fáklyák barátom

összeszabdalt szívével vendégeli meg magát a király

élvezi a sziámi ikrek hangversenyét

akik kőhegedűn játszva

köszöntik a napnyugtát

a király vacsorára saját testét fogyasztja és vérét issza

majd elégedetten dől a világos foszforszín heverőre

a bolondok számára megáll az idő

a király meg ki tudja mikor és hogyan ébred 

Fordította: Fehér Illés

Ranko Preradović Књижeвнo вeчe – Irodalmi est



Ranko Preradović, Vršani kod Prnjavora 1944 –

Књижeвнo вeчe

попети се на тај камен у врту испред смешног споменика

и говорити о ништењу као о могућем спасењу

смелост је која раздражује лудницу

луђаци много воле смрт мада јој се ругају

певају док најхрабрији прилазе камену

бити говорник ту а не бити изван луднице

како исто говорити птицама и луђацима

у уши у свест смешне речи као што је СМРТ

као што је ЖИВОТ тако тешке и изазовне речи

Irodalmi est

arra a nevetséges szobor előtti magas kőre felállva

a megsemmisülésről mint lehetséges megváltásról beszélni

a bolondokházát is bőszítő bátorság

igaz kigúnyolják de a bolondok szeretik a halált

énekelnek míg a legbátrabbak a kőhöz közelednek

itt kell szónoknak lenni nem a bolondok házán kívül

ugyanúgy szólni a madarakhoz és bolondokhoz

az egyeseknek nevetséges fogalmaknak

mint Halál és Élet merészen értelmet adni

Fordította: Fehér Illés

Ranko Preradović Сијамски близaнци (ти ћеш доћи) – Sziámi ikrek (te jönni fogsz)



Ranko Preradović, Vršani kod Prnjavora 1944 –

Сијамски близaнци

(ти ћеш доћи)

мој сијамски брате кад ћеш да се вратиш

треба спасавати ово што се још може

или пустити воду пустити слободу венама

па да свет поново почне од некаквог Адама

мој сијамски брате ако се вратиш ако дођеш

шта ћемо за ово  доба добра учинити

крви ми крв је отров крв та опасност

мртва текућина од које се још једино живи

јест далека нека земља јест тражење та отаџбина

али ти ћеш доћи ти све знаш осећам по себи

говор нам гром цвет спас звезде дечије главе

треба на све мислити волети се као у почетку

или бежати у ту твоју домовину ту нигдину

казати свету да се већ једном зна мој брате

да смо од исте мајке земље од истог оца рода

исти и овде и у тој нашој отаџбини измишљеној

Sziámi ikrek

(te jönni fogsz)

sziámi testvérem mikor térsz vissza

menteni kell ami még menthető

vagy szabadjára kell engedni a vizet s vénákat

hogy valami újra kezdhesse holmi Ádámtól

sziámi testvérem ha visszatérsz ha jössz

ebben az érában mi jót fogunk tenni

vérzek vérem méreg a vér veszély

az a halott folyadék az egyedüli éltető

igen egy távoli ország igen a keresett haza

de te jönni fogsz érzem te mindent tudsz

beszédünk villám virág gyerekfejekben csillagok megmentője

mindenre kell gondolni szeretni mint kezdetben

vagy abba a hazába a semmibe menekülni

megmondani a világnak hogy végre tudja

egy anyától és egy apától származunk

egyek vagyunk itt is és ott abban az elképzelt hazában is

Fordította: Fehér Illés

Ranko Preradović Зaмисао сунца – Ötlet a napról



Ranko Preradović, Vršani kod Prnjavora 1944 –

Зaмисао сунца

имам у глави замисао сунца

које би нам у овом трену лепо одговарало

замисао воде птице замисао игре

звезде песме замисао љубави

ја то све имам у глави

али се не усуђујем

па због тога ово туђе привикавам

да ме воли да ме држи да ме вара наивнога

кад не могу својим да нас одушевим

па због тога тако живим преварено

али свесно сасвим свесно

живим и своје собом носим а немоћ трпим

а сунце трпим а воду птицу песму

звезду цвет љубав-главу

тако трпим

тајно трпим

у ништењу

Ötlet a napról

egy ötletem a napról

ebben a pillanatban mindenkinek megfelelne

ötlet a vízről madarakról ötlet a játékról

csillagokról dalokról ötlet a szerelemről

mindez a fejemben él

de nem merészelem

hát ezért szoktatom együgyű magam

idegen szeressen tartson átverjen

ha már én nem tudok lelkesíteni

hát ezért élek így rászedetten

de tudatosan tényleg tudatosan

sajátomat magammal cipelve tűröm a tehetetlenséget

tűröm a napot vizet madarat éneket

csillagot virágot szerelmet – fejemet

így tűrök

egyfolytában tűrök

a megsemmisülésig

Fordította: Fehér Illés

Ranko Preradović Позориште - Színház



Ranko Preradović, Vršani kod Prnjavora 1944 –

Позориште

догађа се у тами у којој једино себе осећаш

гледалиште је крцато  неприметним радозналцима

догађа се само за тебе и у теби

прилазе шуми наги одисеји улазе у непреглед-море

до грла им вода а повише прашина

необазриви усамљеници већ су на коленима

једна жена однекуд изненада у псовку прерасла

према њој хорде занесењака и разјарених звери

пркосна је док губи све што је имала

ко одавде изађе вреди му аплаудирати

догађа се у тој тами у којој се себи сврха

позорница је неизмерна са безброј артиста

завеса не пада представа је све док трајеш

Színház

sötétben zajlik ahol egyedül önmagadat érzed

a nézőtér tele van észrevétlen kíváncsiskodókkal

a történet érted és benned zajlik

pőre odüsszeuszok térnek az erdőbe gázolnak a végtelen tengerbe

állig a vízben felettük por

a zord magányosok már térdre roskadtak

váratlanul egy asszony káromkodásba fúlt

elvakult hordák dühödt bestiák rontottak rá

kérlelhetetlen maradt míg mindenét veszítette

megérdemli a tapsot az innen szabaduló

mindez a sötétben történik számtalan szereplővel

ahol a végtelen színpad önmagáért él

míg létezel a függöny nem gördül le

Fordította: Fehér Illés

Ranko Preradović Иcтинa o нaмa – Rólunk az igazság



Ranko Preradović, Vršani kod Prnjavora 1944 –

Иcтинa o  нaмa

у кући у коју смели улазе

на све четири стране света

прозори су од сивог неба

а по њима цртежи

баш као по зидовима пећине

из које смо једва избавили

наше дане

мртве

уцртане мане

и врлине наше уцртане

хоће ли икоме ишта

у тој будућности

казати цртежи ови родослов

слава наша

истина о нама

Rólunk az igazság

a világ minden szögletében

a házban melybe a bátrak lépnek

szürke égboltból vannak az ablakok

rajzokkal telis tele

mint a barlangfalak

ahonnan alig tudtuk

kimenteni halott

napjainkat

bevésett

tévelygéseinket és érdemeinket

a jövőben

fognak-e valakinek is valamit

jelenteni ezek a rajzok származásunk

dicső tetteink

az igazság rólunk

Fordította: Fehér Illés

Ranko Preradović Детињcтвo – Gyerekkor



Ranko Preradović, Vršani kod Prnjavora 1944 –

Детињcтвo

били смо у зачећу цвет

усамљени били смо у сновима

гладни и румени наги а пресрећни

били смо по сиротиштима и сметљиштима

учили живот од звери школовали се наивно

измишљали мајке а волели страшно куварице

привикавали се раду и проводу

били вековима одрпана деца

били смо у гробљу гробови очева

одусправна вода водоравно дрвеће и биље

заточеници сопствених предела

изван свега били тама тек осетна

у центру света у нервном систему

били смо тиранисани и били тирани

крадљици смо били а често поткрадани

били смо владари и нама су владали

лупежи срамни били смо врло једноставни

сад нас више ни због чега не боли глава

били смо тако прошлост само

која свет и све у њему могуће спасава

сад нас више нема и ни због чега стварно не боли глава

Gyerekkor

fogantatáskor virágok

álmainkban magányosak voltunk

éhesek kipirultak meztelenek de boldogok

árvaházakban és szeméttelepeken tanyáztunk

vadaktól tanultunk élni balgán iskolába jártunk

kigondoltuk anyánkat nagyon szerettük a szakácsnőket

munkára és mulatozásra szoktattuk magunkat

mindöröktől toprongyos gyerekek voltunk

a sírokban apáink sírjai voltunk

pocsolyák vízszintesen fekvő fák növények

saját tartományunk foglyai

kirekesztetten az idegrendszerben

a világ közepén alig érzékelhető sötét foltok

elnyomottak voltunk és egyúttal zsarnokok

tolvajok voltunk és gyakran meglopottak

uralkodtunk de mások felettünk uralkodtak

csibészek gyalázatosak puritánok voltunk

ma már semmiért nem fáj a fejünk

így csak múltunk voltunk

akik úgy ahogy van megmentik a világot

ma már nem is létezünk és tényleg semmiért sem fáj a fejünk.

Fordította: Fehér Illés

Ranko Preradović Сaн о ceби – Álom önmagamról



Ranko Preradović, Vršani kod Prnjavora 1944 –

Сaн о ceби

сањаш град уз реку препун белих кула

светлости и зеленила старих познаника

осећаш лијане по зидовима мир паркова

улазиш у башту у којој су те као дете тукли

сањаш брдо изнад за љубав и псовке

мост преко реке и своје играчке дечачке

сањаш пространства којима би слободан

с ветром да трчиш да се смејеш певаш

тако сањариш док пустаром ходиш

путом којим су ти очи усахле

спласле у две трњине усахле

нестале игре ветропирасто лепе

остале само смешне речи поруге

огрнут тогом док прошлошћу тумараш

одакле си бежао негда далеко

а тек стигао да би прилегао

и о повратку себи

о свему лепо сањао

Álom önmagamról

a folyó melletti fényekkel fehér bástyákkal

ligetekkel régi ismerősökkel teli városról álmodsz

érzed a falakon a borostyánt a parkok csendjét

befordulsz az udvarba ahol mint gyerek verést kaptál

a szerelem s káromkodások hegyéről álmodsz

a folyón keresztül vezető hídról gyerekkori játékaidról

a végtelen terekről álmodsz ahol szabadon

a széllel együtt száguldasz nevetsz énekelsz

így tűnődsz míg a pusztán gyalogolsz

azon az úton ahol tikkadnak szemeid

aszott tüsökként sorvadnak

eltűnt a szertelen játékok öröme

csak a gúny nevetséges szavai maradtak

csuhában kutatod a múltat

ahonnan messze menekültél

de csak megpihenni érkeztél

és magadban

a visszatérésről ábrándozol

Fordította: Fehér Illés

Ranko Preradović, rođen je u Vršanima kod Prnjavora 1944. godine. Školovao se u Prnjavoru, Banja Luci i Sarajevu, a prvu zbirku pjesama „Svitanja“ objavio 1963. godine. U međuvremenu je objavio petnaestak zbirki poezije, a 2003. objvaljena su mu izabrana djela u četiri knjige. Prevođen na petnaestak jezika, među kojima engleski, francuski, njemački, italijanski, češki, poljski, makedonski, turski, slovenački i esperanto. Dobitnik brojnih nagrada i priznanja, a poezija mu je zastupljena u više antologija, izbora i panorama. Svakako da je najznačajnija „Antologija srpske poezije“ Nenada Grujičića (2012, 2013).

Ranko Preradović (Preradovity Ranko) 1944-ben Vršani-ban (Vrsani) Prnjavor (Prnyavor) melletti kis faluban született. Tanulmányait Prnjavorban, Banja Lukán és Szarajevóban végezte. Első verseskötete “Svitanja” (Hajnalok) 1963-ban jelent meg.  Eddig 15 verseskötete jelent meg, többek között 2003-ban négy kötetben összegyűjtött versei. Versei számos antológiában szerepelnek. Több nyelvre fordították, jelentős irodalmi kitűntetésekben részesült.