Ljiljana Stejić
Bečej, 1952. –
|
Живот
Препуштен ишчекивању
уживај у затишју живота
кад на трен устукне жестина
јер није само радост
путања његових свечаности
Он шенлучи покадкад
и кад у болу кркљаш
кад те затамни пораз
кад си на коленима
када би зубима откинуо
маску година
и изгребао боре искуства
упозорен да ниче дан
и да се види вино
поспано у врчу бдења
затетурано ка коначишту
Ћутљива тајанства
ругају ти се
дошаптавају интриге
и кад се не надаш
злом овијеној мистерији
што неуверљивим признањима
призивају ослонац
предајући се оштрици свакодневице
гурају се под њен кишобран
а киша никако да стане
да оде у заборав
|
Az élet
Mert az ünnepek pályája
nem csak öröm
várakozás közben
mikor egy percre az indulatok megtorpannak
élvezd az életben a szélcsendet
Előfordul hogy lustálkodik
mikor fájdalomban fetrengsz
mikor a vereség árnyékol
mikor térdre kényszerülsz
mikor az év jelmezét
fogaddal tépnéd
és a tapasztalat ráncait vájkálnád
figyelmeztetnek indul a nap
és látszik a bor
a virrasztás kancsójában elcsigázottan
lakosztály felé tántorog
Hallgatag rejtélyek
gúnyolnak
fondorlatokat suttognak
mikor nem is reméled
az álnoksággal övezett talányhoz
vitatható vallomásokkal
keresnek támpontot
a mindennapok gyötrelmeibe belenyugodva
tolakodnak esernyője alá
az eső meg sehogy-sem áll meg
feledésbe nem vonul
Fordította:
Fehér Illés
|
Izvor: Љиљана Стејић: Гавранов лет, Арка, Смедерево, 2020. стр.
10
