Predrag Bjelošević: Некад и сад – Egykor és most

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. – 

Некад и сад   одрастао сам у граду БЛ покрај ријеке могао је то бити било који град па да себи данас поставим исто питање   трчао сам обалама обраслим високом травом и дебелим квргавим коријењем топола скривао се са дјечацима на зидинама тврђаве али ријетко смо виђали змије отровнице плашили смо их се само из прича и оне саме као да су се склањале од нас   данас када сам са сином ишао у шетњу тим истим обалама тим истим зидинама умјесто густе траве уздигнуте у сноповима играле су се змије испод квргавог коријења дахтали су троми смукови са зидина тврђаве реповима су махале као заставе побједника   сваки сам час изражавао очинску бригу – чувај се испред – погледај поред нас – види оно горе   наједном је син застао да ли су ове змије постојале и онда кад си ти био дјечак   јато кричавих косова истога трена прекрило је небо као да ће киша – рекох морамо пожурити   90.

Egykor és most   folyó mellett BL városban nőttem fel bármelyik város is lehetett volna magamnak ugyanazt a kérdést tenném fel   magas fűvel benőtt a nyárfa vastag csomós gyökerével teli parton szaladgáltam a gyerekekkel a várfalak közt bújócskáztunk de mérges kígyót ritkán láttunk tőlük csak a mesékből féltünk és előlünk mintha ők maguk is elhúzódtak volna   ma mikor fiammal sétára indultam ugyanazon a parton ugyanazon várfalak között a magas kévékbe nőtt fű helyett a csomós gyökerek közt kígyók játszadoztak a várfalakon esetlen siklók remegtek farkukat győztes zászlókként lengették   lépten-nyomon az apai aggodalom szólt belőlem – vigyázz hová lépsz – nézz körül – látod azt ott fenn   fiam egyszerre csak megállt ezek a kígyók akkor is léteztek mikor te gyerek voltál   abban a pillanatban az eget fekete rigó-sereg lepte el mintha hamarosan esne – mondtam sietnünk kell 90.1   11990 – akkor már érezni lehetett, a Délszláv háború nem kerülhető el.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Predrag Bjelošević: Борхес – Borges

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. – 

Борхес   Поезија је дужник само љепоти.1   Против човјека није устао човјек слијепац је дигао руку на слијепца   Светац се окренуо против свеца у часу који је именовао Шекспир   И мени остаје једино рјешење да угушим двојника у себи   Нико ми не треба за тај подухват   Само да не прогледам након свега и угледам поново свој лик у огледалу   1Хорхе Луис Борхес – цитат

Borges   A költészet csak a szépségnek adós.1   Nem ember támadt az emberre vakra vak emelt kezet   Szent fordult szent ellen egy Shakespeare által fémjelzett pillanatban   Amit viszont nekem kell megoldanom a bennem lévő hasonmásomat megfojtani   Hogy ezt megtegyem senkire sincs szükségem   Csak mindezek után nehogy kinyíljon a szemem és a tükörben újra saját alakomat lássam   1Jorge Luis Borges idézet   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Predrag Bjelošević: Бити, заведен – Elcsábítva

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. – 

Бити, заведен   Можда је рјешење у птици Летјети летјети уоколо   На све стране   Летјети летјети Небом Изнад Земље   Летјети летјети и пјевати Тишини властите сјенке пркосећи   Летјети   Не гледајући на Земљу Не погледајући у Сунце   Лебдјети   У ваздуху Заједно са облацима   Бити Нико или Неко Ко се никога не тиче   Нестати или постати недостижан За све оне Изван Нестати у Себи У Пјесми У Сну   Заведен Тим Нечим Између

Elcsábítva   Talán a madárban a megoldás Repülni repülni körös-körül   Minden irányba   Repülni repülni az Égen A Föld felett   Repülni repülni és dalolni Saját árnyékunk csendjével dacolni   Repülni   Nem nézve a Földre Nem nézve a Napba   Lebegni   A levegőben A felhőkkel együtt   Légy Senki vagy Valaki Aki senkihez sem tartozik   Tűnj el vagy légy elérhetetlen A Kívülállók számára Tűnj el Önmagadban A Dalban Az Álomban   Azzal a Köztes Valamivel Elcsábítva   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Predrag Bjelošević Мракова побједа – A Homály diadala

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. –

Мракова побједа   Доћи ће час Наkон Мракове побједе   Мртав или жив Ја битку ћу презирати   Ако тебе не буде више Мој живот ће постати бесмислен   Мраче   Ако ме убијеш Над ким ћеш ликовати Врли побједниче   Супротстављени Смо јачи   Зар и Небо Од нас не зазире   Зар Вода Случајно заћути   Док између нас Отиче

A Homály diadala    Bekövetkezik majd                       A Homály diadala utáni pillanat   Élve is halottan is    Az ütközetet gyűlölni fogom   Ha már többé nem leszel Életem értelmetlenné válik   Te Homály   Derék győztes Ki felett fogsz ujjongani Ha megtörsz   Egymással szembeszállva Erősebbek vagyunk   Ugye még az Égbolt is Nem tőlünk viszolyog   Meg a Víz Véletlenül hallgat   Míg közöttünk Folyik   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Predrag Bjelošević: Зид – A fal

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. – 

Зид   Извјесно вријеме враћамо се уз ријеку све до извора али извор не препознајемо као да је извор негдје другдје   Потом се журно отискујемо низ ријеку да пристигнемо изгубљено вријеме и тако све до ушћа али ушће не препознајемо као да је ушће негдје другдје   Онда се замишљено враћамо кући данима зуримо у исту избочину на зиду док у њеном средишту не угледамо свој лик   Да ли нам то зид разоткрива тајну или тек указује на сметњу њеног разрјешења

A fal   Bizonyos ideig visszafelé a folyó mentén megyünk a forrásig de a forrást nem ismerjük fel mintha a forrás máshol lenne   Majd a folyó mentén sietve távolodunk hogy az elveszített időt utolérjük és így a torkolatig de a torkolatot nem ismerjük fel mintha a torkolat máshol lenne   Majd elgondolkodva haza térünk naphosszat a falon ugyanazt a kiszögellést nézzük míg központjában magunkat meg nem látjuk   Vajon a fal titkot fed fel előttünk vagy rámutat a megoldás akadályba ütközött   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Predrag Bjelošević: 29. 12. 92 – 29. 12. 92

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. – 

29. 12. 92   будим се и не вјерујем поново преда мном чај од сплачина лиризма   грицкам двопек стварности хрскају меци по крову осјећам све је грешка нема пута до јединства у свемиру   штрцамо као сперма у мрак претварамо се у Ништа које говори у Ништа које ужива само у себи и стреса се од узбуђења   док пије чај од сплачина лиризма   П. с.: Састали се Добрица Ћосић и Фрањо Туђман. Да ли је могућа конфедерација у Босни?! Засједа и командни штаб војске Југославије (незамисливо) без присуства новинара.

29. 12. 92   felébredtem és nem hiszem előttem ismét tea a poézis mosogatólevéből készült   a valóság kétszersültjét rágom a tetőn golyózápor érzem tévedés minden az űrben nincs egységbe vezető út   szétfröccsenünk ondóként a sötétben beszélő Semmivé válunk csak magával élvező Semmivé és izgatottan remeg   míg a poézis mosogatólevéből készült teát issza   P. s.: Dobrica Ćosić és Franjo Tuđman találkozója. Megbeszélésük témája: a konföderáció Boszniában lehteséges-e?! Ugyanekkor, zárt ajtók mögött (elképzelhetetlen), ülésezett a Jugoszláv Katonaság vezérkara is. Dobrica Ćosić: Kis-Jugoszlávia akkori elnöke Franjo Tuđman – Horvátország akkori elnöke   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Predrag Bjelošević: Ишчекивање, смрт – Várakozás, halál

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. – 

Ишчекивање, смрт   Одлучио сам чекати она ће сигурно доћи једном од главних улица или можда пречицом са једним од прелијепих лица или под смијешном маском времена   разаслао сам уличаре и друге доконе људе да је чекају и не дозволе да ме ухвати на спавању при чврстом сну док хрчем још руке ширећи зидовима у незнању изговарајућу њено магично име ААА видим и сунце је затечено њеним блиставим именом а аа ааа аа а оглашавају се у хору звијезде Аа Аа Аа.... а из чичка поздравља је и црвена глава чешљугара   ЗНАМ   Она је већ на вратима ДУШО – отвори се СЈЕНКО – иди

Várakozás, halál   Elhatároztam várok egyszer biztosan jön valamelyik főutcán vagy talán csapáson bizonyos kedves arccal vagy az idő bohó jelmezében   megbíztam a naplopókat és egyéb semmittevőket várják és ne engedjék közelembe míg alszom mély álmomban horkolás közben még karomat a falak felé tárva öntudatlanul mágikus nevét emlegetem AAA látom varázslatos nevétől a nap is meghökken a aa aaa aa a kórusban jelentkeznek a csillagok Aa Aa Aa… a bogáncsosból meg a tengelic piros feje köszönti   TUDOM   Az ajtó előtt áll LÉLEK – tárulj ÁRNY – távozz   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Predrag Bjelošević: Тишине говор – A csend beszéde

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. –

Тишине говор   Онај који није чуо говор тишине постаће блато   Само блато говори (у) себи   А онај који говори само (у) себи тишина је   Тишина кад говори све заћути   А све заћути кад си мртав а мртав си јер познајеш говор тишине   Говор тишине може бити пресудан говор тишине може бити фасцинантан   Говор тишине све своје поданике претвара у уво   Сједиш поред ува лежиш на уву волиш уво страх те од ува   Од ува до ува кола говор тишине   И чини ти се све рјечитији и чини ти се све универзалнији   И чини ти се да нијемиш од помисли да се претвараш у своју крајност

A csend beszéde   Az aki nem hallotta a csend beszédét sár lesz.   Önmagának csak a sár beszél.   Az pedig aki csak önmagának beszél maga a csend   Mikor a csend szól minden elhallgat   És minden elhallgat mikor halott vagy halott vagy mert ismered a csend szavát   A csend beszéde sorsdöntő is lehet a csend beszéde káprázatos is lehet   A csend beszéde minden alattvalóját füllé változtatja   Fül mellett ülsz fülön fekszel szereted a fület félsz a fültől   A csend beszéde fültől fülig kereng   És úgy érzed egyre meggyőzőbb és úgy érzed egyre egyetemesebb   És úgy érzed berzenkedsz a gondolattól hogy önmagad végletévé válj     Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Predrag Bjelošević Сликање породичног портрета – Családi arckép készítése

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. –

Сликање породичног портрета
 
одлучио сликар да наслика породични портрет
креоном муњевито начини скицу
потом се одмакне и стане да проматра
 
свима је погодио карактерне црте
постигао је и трећу димензију
такозвану дубину слике
коју је по свој прилици
давао лик нерођеног дјетета
 
боја је била сасвим пригушена сфуматична
неосјетно осцилирајући у интензитету
што указивало је на склад и психу истог гена
осликаног кроз вријеме
али Авај
 
већ истога дана енергичним покретом киста
наслика талас умјесто очеве главе
и учини му се да слика постаје јаснија
и сугестивнија
 
другога дана од лица мајке начини облутак
по ком се хвата златна маховина
и учини му се да слика доби
на експресивности и чврстини
 
трећи дан избриса браћу и сестре са великог
породичног стабла и што је било извјесно
слика доби неочекивану свјетлост
па стога би присиљен да одмах са неразријеђеном
ултрамарин плавом премаже чиста лица дјеце
и слика наједном доби жељену озбиљност
са много бескрајне туге
 
онда се однекуд иза његових леђа огласи
уплашена жена – Да ме ниси ни дирнуо –
сликар потеже кист и замрља лице своје жене
које је до тада упорно зурило испод летвице
потом се одмаче и посљедњи пут погледа
у породични портрет на ком тек тад примјети
да нигдје није оставио мјеста за своје властито лице
САВРШЕНО тихо рече самоме себи
и у дну слике записа АУТОПОРТРЕТ
 
Izvor: autor
 
 
Családi arckép készítése
 
a festő elhatározta családi arcképet készít
a vázlatot rajzkrétával villámgyorsan megrajzolta
majd félre állva szemlélte
 
mindenki jellegzetes vonását eltalálta
a harmadik kiterjedést is elérte
az úgynevezett képmélységet
amelyet valószínű
a még meg nem született gyerek alakja adta
 
az egészen visszafojtott szín
alig észrevehető rezgése
az idő folyamán az ugyanazon génnél megfestett
összhangra és a pszichére mutatott
se Jaj
 
már azon a napon erőteljes ecsetvonással
az apa fejét hullámmal takarta
és úgy látta így tisztább
bátrabb a kép
 
másnap az anya arcából arany mohával takart
kavicsot képzett
és úgy látta a kép immár
hatásosabb meggyőzőbb
 
harmadnap a nagy családfáról fivéreit
nővéreit törölte és a kép kétséget kizáróan
váratlanul kivilágosodott
majd haladéktalanul az ártatlan gyerekfejeket
hígítatlan ultramarinkékkel festette át
és a kép a végtelen szomorúsággal együtt
elérte a kívánt komolyságot
 
ekkor valahonnan a háta mögül megszeppent
felesége jelentkezett – Hozzám ne érj –
a festő az ecset után nyúlt és az addig a létra alatt
kitartóan a semmibe bámuló felesége arcát is bemázolta
majd hátra lépett és csak akkor a családi arcképre
utoljára tekintve vette észre
saját arcképére helyet sehol sem hagyott
TÖKÉLETES mondta halkan saját magának
és a kép aljára írta ÖNARCKÉP
 
Fordította: Fehér Illés

 

Predrag Bjelošević: Господу, себи, води – Uramhoz, magamhoz, a vízhez

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. – 

Господу, себи, води   спаси ме Боже од оних чији си лик изабрао за своје лице   спаси ме Боже и од својих понизних слуга и њихове душебрижничке заштите   спаси ме Боже и од оних што море и планине проглашавају властитом својином   спаси ме од мрака земаљског и свјетлости изван човјека од пјесме заводљивих славуја и нарицаљки унесрећених мајки   спаси ме Боже и од љубави на коју не могу узвратити истом мјером и мржње која би разум надјачала   спаси ме Боже од времена које се зове рат а и од живота у нирвани а и од живота у мочвари једноличности   спаси ме Боже од свих оних који ме годинама спасавају од свега и свакога око мене али не и од мене самога   95.

Uramhoz, magamhoz, a vízhez   ments meg Uram azoktól akiknek arcát saját arcodként választottad   ments meg Uram alázatos szolgáidtól is és lelkipásztori gondoskodásuktól is   ments meg Uram azoktól is akik a tengert és a hegyeket saját tulajdonuknak tekintik   ments meg a földi homálytól és az embereken kívüli fénytől a csábító csalogányok dalától és a szerencsétlen anyák siratóénekétől   ments meg Uram a szerelemtől melyet viszonozni képtelen vagyok és az értelmen felülkerekedő gyűlölettől   ments meg Uram a háborúnak nevezett időtől de attól az élettől is ami a nirvánában netán az egyhangúság mocsarában van   ments meg Uram mindazoktól akik engem évek óta mindentől és mindenkitől meg akarnak menteni csak éppen saját magamtól nem   95.1   1Bosznia-Hercegovinában a háború a Daytoni Békeszerződés aláírásával 1995. december 14. ért véget.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Predrag Bjelošević Мир цвјетовима – Békét a virágoknak

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. –

Мир цвјетовима   Мир цвјетовима у вама и са вама Мир цвјетовима са обје стране ријеке Мир цвјетовима подводног растиња Мир небеским цвјетовима што скривају се иза магле подјетињилих облака Мир времену са временом прошлих дана нанизаних у сјетну бројаницу човјечанства Мир васељени угроженој сновима цвјетова Мир сред звјездане руже ноћи у нашем оку Мир заслијепљеном погледу цвијетног сопства Мир прпошним латицама мноштва опијеним мирисом потребе за свеколиком промјеном Мир цвјетовима са обје стране ријеке живота која још блиста на брзацима преосталог времена

Békét a virágoknak   Békét a bennetek és veletek élő virágoknak Békét a folyó mindkét oldalán élő virágoknak Békét a víz-alatti növényzeten élő virágoknak Békét a ködöt alkotó pajkos felhők mögött  rejtőzködő mennyei virágoknak Békét az időnek az emberiség csüggedt olvasójára fűzött időben múlt napoknak Békét a virágok álmai által veszélybe sodort űrnek Békét a szemünkben villanó éj csillagos rózsájának Békét maga a virág által elvakított szemnek Békét az áhított világváltozás illatával elbűvölt ujjongó sziromlevél-tömegnek Békét a folyó mindkét oldalán élő virágoknak a fennmaradt idő sebes patakjaiban csillogó életnek   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Predrag Bjelošević: Вријеме је – A tett ideje

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. – 

Вријеме је
 
Видљиви предјели гасну у очима
дежурни бози припремају се за бдијење
изнад заспале свијести дана
 
Вријеме је за вечерњу тоалету
зубе треба припремити за пјесму
ослободити хранљивих препрека
ставити лептир машну на наго тијело
и спремно дочекати час властитог раснутка
 
– Писати поезију
 
Све будуће у власти је пјесме
која се најави кад инстинктно наћулиш уши
утихнеш ионако утишано дисање
ослониш на мачје шапе – облачиће од нерава
постанеш спреман за брзе муње горућих ријечи
нутарњи говор мистичне ријеке
на чијем лицу таласи испирају преостале снове
а заведени рибари без осјећаја за вријеме
из барки на киши бацају мреже изнад глава
ријечних немани алергичних на бућкање
и таласање само њихове воде
 
Час за ноћну ружу неба долази сам по себи
као и слика заљубљених који час веселе се
у љубавној игри час грцају у сузама за првим
изгубљеним Плавим балоном* као дјеца
или крепке бакице што смјешкајући се
одмотавају стварну чаролију доживљеног
из клупка свога нестварног живота
 
Ту смо онда и ми – заведени поезијом
вријеме и виђено преодијевамо у пјесму
а себе поуздано не видимо
ни међу онима што животом распламсавају ноћ
ни међу онима који смрћу граде ведрији дан
ни међу онима који вјерују
у наше измаштане брижне богове
што уживају у својим недокучивим рајским сферама
обилато се хранећи мрвицама нашег страха
 
Ноћ пада
По уклесаним линијама живота на длану
све дубља и бесмисленија
 
Слика мрака наше звјездане историје
све је јаснија
и као да се и ноћ утапа у мраку
надмене људске цивилизације
 
* Плави балон: Пјесма Булата Окуџаве
 
Izvor: Предраг Бјелошевић: Заједно са зидовима Удружење Књижевника Републике Српске, Бања Лука и Штампар Макарије, Београд 2020. стр. 20-21.
 
 
A tett ideje
 
A szemekben eltűnnek a látható tájak
az ügyeletes istenek az elszunnyadt értelem felett
virrasztásra készülnek
 
Ez az esti tisztálkodás ideje
a fogakat az ételmaradékoktól megtisztítva
dalolásra kell felkészíteni
a csokornyakkendőt meztelen testedre tedd
hogy eszmélésed pillanatát készen várd
 
– Költeményt írj
 
Minden ami jövő annak a költeménynek a hatalmában van
amelyik akkor jelentkezik mikor füledet ösztönszerűen hegyezed
a különben is halk lélegzetedet lehalkítod
macskamancsra támaszkodsz – idegfelhőkre
felkészültél az izzó kifejezések gyors villámaira
a misztikus folyók belső sugallatára
melynek arcán az álommaradványokat a hullámok mossák le
az időt nem érzékelő megtévesztett halászok meg a hálót
a csobogásra és magára a hullámzásra
túlérzékeny folyami szörnyek feje fölé
esőáztatta csónakjukból dobják
 
A mennyei éjféli rózsa ideje magától jön
mint a szeretők képe akik gyerekekként vagy
látszólagos életük gombolyagából a megélt tényleges varázslatot
mosolyogva bontó jó erőben lévő anyókákként
szerelmes táncuk közben
hol ujjonganak hol az első elveszett
Kék léggömb¹ miatt zokognak
 
Mi is itt vagyunk – a költészettel megtévesztettek
versbe öltöztetjük az időt és a látottat
magunkat meg bizonyosan nem látjuk
sem az életüket az éjszakában lángra lobbantók között
sem a vidámabb napokat a halállal építők között
sem azok között akik
a félelmeink morzsáival táplálkozó
elérhetetlen mennyei szférák gyönyörében dúskáló
elképzelt gondos isteneinkben bíznak
 
Jön az éj
A tenyérbe vájt élet vonalaiban az egyre
mélyebb és értelmetlenebb
 
Fényes történetünk sötétség képe
egyre tisztább
és mintha az éj is a pöffeszkedő humán civilizáció
homályába süppedne
 
¹Kék léggömb: Bulat Okudzsava verse
 
Fordította: Fehér Illés

Predrag Bjelošević Пут, круг, преиспитивање – Út, kör, felülvizsgálás

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. – 

Пут, круг, преиспитивање   Дијете трчи у ципелицама од магле кроз бајку што смишљаше је отац и дјед угљевље звијезда поздравља његову храброст посрћућ слиједе га анђели у свјетлости огрезли   Ко сам ја што га именујем Ко је та жена што га дозива   Ехо његовог јецаја опкољава са свих страна руше се планински вијенци море се повлачи у утробу   Ми смо шупље корито Ми смо потпуно спремни да све поново у себи осјетимо

Út, kör, felülvizsgálás   Az apa nagyapa által kitalált mesén keresztül ködcipőben szalad a gyerek bátorságát elszenesedett csillagok köszöntik fénybe-merült angyalok botladozva kísérik   Ki vagyok én hogy megnevezzem Ki az a nő aki szólítja   Sírásának visszhangja vesz körül a hegyláncok összedőlnek a tenger a mélybe süpped   Mi odvas medret alkotunk Mi készek vagyunk arra hogy ismét mindent magunkban érezzünk   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Predrag Bjelošević Паучина – A pókháló

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. – 

Паучина   На периферији живота У угловима живе заборавности Тамо гдје се таложи тишина На крајевима и почецима вијекова У сјетном ћурлику свирале На небеској таваници што прокишњава   Испод  посусталог кревета На тек љубљеним уснама Омотана око језика Испредена на трепавицама Запретена у тихе јецаје срца   Она нас веже Читавим бићем За Великог невидљивог слинавца Што испреда блиставе нити У име сигурности   Однекуд Из митског заштићеног предјела Како би бар на тренутак У часовима свијести И сами ухваћени у његову свилену мрежу   Могли у миру размишљати О будућности живота                                      Заведеног у замку Искрзаних очинских застава

A pókháló   Az élet peremén Az élő feledékenység sarkaiban Ott ahol a csend honol A századok kezdetén és végén A hangszer komor sarkában Az átázó mennyei padláson   A lankadt ágy alatt A nyelv köré göngyölt Éppen csókolt ajkakon A szemöldökre fonva A szív zokogásába merülve   Egész lényével A Hatalmas láthatatlan gyermekhez Köt bennünket Ahhoz aki a csillogó szálakat A biztonság nevében fonta   Hogy valahol A mitológiával védett területen Tudatos óráinkban Hálójában legalább egy pillanatra Mi magunk is foglyok legyünk   És a jövendő életről                  Az őseink zászlóival díszített Kastélyba zártról Nyugodtan gondolkodhassunk   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor