Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. –
Ишчекивање, смрт Одлучио сам чекати она ће сигурно доћи једном од главних улица или можда пречицом са једним од прелијепих лица или под смијешном маском времена разаслао сам уличаре и друге доконе људе да је чекају и не дозволе да ме ухвати на спавању при чврстом сну док хрчем још руке ширећи зидовима у незнању изговарајућу њено магично име ААА видим и сунце је затечено њеним блиставим именом а аа ааа аа а оглашавају се у хору звијезде Аа Аа Аа.... а из чичка поздравља је и црвена глава чешљугара ЗНАМ Она је већ на вратима ДУШО – отвори се СЈЕНКО – иди
|
Várakozás, halál Elhatároztam várok egyszer biztosan jön valamelyik főutcán vagy talán csapáson bizonyos kedves arccal vagy az idő bohó jelmezében megbíztam a naplopókat és egyéb semmittevőket várják és ne engedjék közelembe míg alszom mély álmomban horkolás közben még karomat a falak felé
tárva öntudatlanul mágikus nevét emlegetem AAA látom varázslatos nevétől a nap is meghökken a aa aaa aa a kórusban jelentkeznek a
csillagok Aa Aa Aa… a bogáncsosból meg a tengelic piros feje
köszönti TUDOM Az ajtó előtt áll LÉLEK – tárulj ÁRNY – távozz Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: autor
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése