Snježana Rončević Vrbaška 1959. –
Samo me zima
odnese iz ruke jeseni
tvoja pesma
Ponoć.
Sneg.
Hiljade
belih leptira, krilima
prekriva
zemlju mog detinjstva.
Zalutan
u horizontu očekivanja,
tražim
rumenilo tvoga lica.
Jedno
u drugo, jezera se
kroz
zenice prolamaju.
Zimzelena
je hladnoća
u
prstima kojim ću ti dotaći.
Tišina.
Šum pahulje nebo je postalo,
kosu
da ti pomiluje. Najavi dane.
I
odraz mojih cipela u snegu.
|
Az ősz öleléséből |
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése