Adrijana Marijanušić Subotica 29. avgust 1970. –
Да ли
Да ли можемо
заборавити корене
Бити било шта без станишта, куће, огњишта
Да ли можемо гледати небо широм отворених очију
Ако нам је мрак у души
Светлост не боји наш поглед
Пут испред нас је мрачан и тих
пун слутње
Ако сам искрена
Свака искреност мање боли од лажи
Свака реч је исцељење
Јер душа само мир тражи
Молим те Боже дај ми искупљење
Буди ми пријатељ
Буди ми спас
Шта после свега остаје
Зависи само и једино од нас…
Izvor: https://orfejsu.wordpress.com/category/pesnici-kluba-orfej/adrijana-marijanusic/
Lehet-e
Lehet-e gyökereket feledni
Lakhely, ház, családi tűzfészek
nélkül egyáltalán élni
Tágra nyitott szemekkel az égre
nézni
Ha lelkünkben homály uralkodik
Tekintetünket a fény nem festi
Utunk sötét és csendes
sejtésekkel telt
Őszinte vagyok
A hazugságnál az őszinteség kevésbé
fáj
Gyógyír minden szó
Mert a lélek nyugalmat keres
Istenem segíts a vezeklésben
Barátom légy
Megmentőm
Hogy mindenek után mi marad
Egyedül tőlünk függ…
Prevod: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése